Foto: Victoria_Borodinova from Pixabay
Postepenim ublažavanjem epidemioloških mera, mnogi evropski gradovi pokušavaju da ožive turizam. Istovremeno, imaju za cilj i da spreče jedan od fenomena koji im je stvorio najviše problema poslednjih godina. U pitanju je kratkoročno iznajmljivanje smeštajnih objekata, koje uglavnom nude rezervacione platforme poput Airbnb-a.
PROČITAJTE I…
Hotelijeri nisu jedini gubitnici
Mnogi turisti često pribegavaju ovakvim rešenjima. To može biti jeftinija opcija ili može ponuditi drugačija iskustva putniku od, na primer, hotela.
Gubitnici usled porasta popularnosti kratkoročnih najmova su pre svega hotelijeri. Ali, oni nisu jedini. U mnogim gradovima porast kratkoročnog iznajmljivanja stanova doveo je do manjka stanova za život lokalnog stanovništva. Jedna od posledica je i neopravdan rast cena nekretnina.
Evropski gradovi u potrazi za regulativom
Iz tog razloga, evropski gradovi već nekoliko godina pokušavaju da regulišu kratkoročni najam. Nedavno je, na primer, Pariz odobrio novu uredbu kojom se testira uvođenje maksimalnog broja stanova za kratkoročni najam u određenim ulicama ili četvrtima koje su izuzetno popularne.
Donošenje ovakvih pravila zatražile su razne gradske organizacije i udruženja. Svi oni su se usprotivili činjenici da neke evropske gradske četvrti izgledaju kao “spavaonice” za turiste. istovremeno, ovome se suprotstavio Airbnb, koji ovakva i slična pravila smatra nelegalnim.
Italijanski gradovi, takođe, razmatraju slične mere. Prošlog marta gradonačelnici Firence i Venecije predstavili su vladi zanimljiv predlog. Pored mera za podsticanje turizma i podršku hotelijerima, ovaj predlog uključuje i moguća pravila za regulisanje kratkoročnog iznajmljivanja stanova.
Između ostalog, predloženo je da svaki vlasnik ne može iznajmiti više od dve stambene jedinice na jednom opštinskom području. Štaviše, maksimalan period zakupa za ovu vrstu iznajmljivanja bi trebalo da bude 90 dana u godini.
Prema gradskim vlastima Venecije i Firence, u svakom slučaju bi za ovaj problem bilo potrebno “jasno i precizno nacionalno zakonodavstvo”, koje za sada ne postoji.
Barselona, Amsterdam i Lisabon rade na rešenjima
Drugi primer je Barselona, gde su u toku rasprave o definitivnom odobravanju plana koji bi vlasnicima omogućio da iznajmljuju objekte samo na period duži od 30 dana. Ovo bi zapravo potvrdilo pravilo uvedeno još prošlog avgusta. To bi bila samo jedna u nizu intervencija koje španski grad pokreće radi ograničavanja fenomena kratkoročnog najma.
Gradska uprava Amsterdama, sa druge strane, razmišlja o tome koja rešenja da usvoji nakon što je sud u martu proglasio nezakonitom zabranu iznajmljivanja kuća na kraći period u istorijskom centru grada. Ova zabrana je uvedena prethodne godine iz nekoliko razloga, uključujući i ograničavanje uznemiravanja lokalnog stanovništva.
Kako bi pokušao da problem reši dugoročno, gradonačelnik Lisabona, Fernando Medina, predložio je program koji direktno uključuje lokalnu administraciju. Cilj programa bi bilo favorizovanje dugoročnih najmova, kao i garantovanje prihoda vlasnicima stanova.
Planom je predviđeno da lokalna uprava iznajmljuje stambene objekte, plaćajući vlasnicima do 1.000 eur mesečno. Nakon toga bi ih dodeljivala stanovnicima kojima su stanovi potrebni. Prema programu koji je pokrenut 2019. godine, opština je trebalo da prikupi i upravlja sa ukupno hiljadu domova, ali je tokom 2020. godine pristiglo svega 284 zahteva.
PROČITAJTE I…
Ostale zanimljive vesti pogledajte ovde.
Podelite ovaj članak…
3Shares
