Srbija je ključan deo projekta Transbalkanskog elektroenergetskog koridora koji Rumuniju, preko naše zemlje, Bosne i Hercegovine i Crne Gore spaja podmorskim kablom do Italije. Taj regionalni dalekovodni pravac jedan je od strateških projekata za čitav region.
“Svima je ovih dana na umu energetika možda ne u pozitivnom smislu, pa će ovaj projekat doprineti da i Srbija i EU imaju veću sigurnost u toj oblasti”, rekao je Varhelji.
Srpska deonica duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva su završena od rumunske granice do Pančeva i Kragujevac-Kraljevo.
A treći i četvrti pravac Bajina Bašta – Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa Bosnom i Hercegovinom i dalje do Crne Gore pripremaju se. Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.
“Ovim projektom Srbija se povezuje i sa zemljama u okruženju, što znači i veću sigurnost u snabdevanju, povezivanje naših tržišta i kretanje u pravcu jedinstvenog evropskog tržišta. Moramo da gledamo dalje od aktuelne krize, jer samo ako ulažemo u našu energetsku infrastrukturu i nove kapacitete možemo imati održiv energetski sistem i budemo energetski bezbedni. Naš cilj je energetska nezavisnost Srbije po najnižoj ceni za građane i privredu”, kaže ministarka Dubravka Đedović.
Transbalkanski elektroenergetski koridor biće u funkciji 2027. Evropska unija već razvija još jedan dalekovodni sistem tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.
Izgradnja tog Centralno balkanskog koridora, u kojem Srbija ima značajnu ulogu, treba da počne posle 2030.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html
