Usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU – do kada je trenutna pozicija održiva

Za gotovo osam meseci rata na istoku Evrope, Brisel je uveo Moskvi osam paketa sankcija. Iako se Beograd nije priključio sankcijama Rusiji, Srbija je glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija u martu kojom se osuđuje ruska invazija. Otuda poznavaoce i ne čudi pad od gotovo 20 procenata usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom u Briselu.

“U prvom periodu, iako smo se uskladili sa onim ključnim odlukama u međunarodnim institucijama, to nije bilo dovoljno da se pokaže neka proaktivnost i da se pokaže rešenost Srbije da stane na stranu evropskih partnera u ovom konkretnom slučaju”, kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Država kandidat formalno ima obavezu da se uskladi sa sankcijama do momenta pristupanja Uniji. Rat u Ukrajini promenio je i očekivanja. Promenila su se i očekivanja građana u Srbiji. Ovogodišnja istraživanja kažu – protiv evropskih integracija je čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za.

“Čitav diskurs evrointegracija potpuno je stavljen ad akta, potpuno je anahron i zaista smatram da koja god poruka stigne iz Brisela ona ne treba mnogo da sekira ni naše građane ni našu državu. Ono što država treba da radi jeste da posmatra alternative, svet ima četiri strane”, navodi Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.

Pravnik Milan Antonijević smatra da poruke iz Brisela ne treba shvatiti kao ucene ili pritisak na Srbiju.

“Već naprotiv, kao jedno ogledalo koje treba baš tako shvatiti i onda one oblasti koje nisu dovoljno uređene i gde nismo pokazali dovoljan napredak, da ih u narednom periodu unapredimo i mnogo veću pažnju obratimo na to”, dodaje Antonijević.

I na političke troškove koji će, čini se, kako rat bude odmicao postojati sve veći.

“Što se tiče te usklađenosti prema Rusiji, dovoljno je da se EU obrati svojim članicama npr. Mađarskoj – u dobroj meri njena politika odstupa od politike većine drugih članica. Srbija za razliku od većine evropskih država nije izvršila ekonomsko samoubistvo uvodeći sankcije Rusiji”, poručuje Gajić.

Rukovodstvo Srbije nedvosmisleno ostaje pri poziciji – Unija je strateško opredeljenje Srbije. Ipak, u Centru za evropske politike kažu trenutna pozicija je neodrživa. Čak i da se rat u Ukrajini završi, a ne ohrabruju vesti koje stižu, režim sankcija koji je Unija uvela Rusiji ostaće do daljeg.

“Čini mi se da postoji prozor koji je i dalje otvoren, da je i predsednik u svom poslednjem govoru pokazao da taj prozor za usklađivanjem postoji. Mi ne možemo ne samo da se integrišemo dalje u EU, mi ne možemo da se integrišemo ni sa regionom, jer mi ne možemo praviti zajedničko tržište sa našim susedima u regionu i sve inicijative kao što je ‘Otvoreni Balkan’ i slično nemaju budućnost ukoliko Srbija bude jedina zemlja u regionu koja se nije uskladila sa tim režimom”, ističe Lazarevićeva.

Na tragu i rezolucija Saveta Evrope – čvrsto veruje da je pomoć zemljama Zapadnog Balkana da ispune težnje za bližim evropskim integracijama značajna ne samo za te zemlje nego i za Evropu. U izveštaju zaključuju: Evropska vizija gubi sjaj, umesto toga ponovo se pojavio etno-nacionalizam, što je veoma zabrinjavajući razvoj u regionu u kome je spektar nasilja još veliki.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Da kamera ovo nije snimila, niko ne bi poverovao da se dogodilo (video)

Read Next

Krunisanje britanskog kralja Čarlsa 6. maja sledeće godine