Tabaković: Visoka aprilska inflacija privremena, državnim davanjima sprečen veći pad lične potrošnje i BDP-a

Jorgovanka Tabaković u razgovoru za Tanjug objašnjava da je sada pod uticajem izlaska iz pandemije i rasta cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu inflacija u većini zemalja, pa i u Srbiji, nešto veća nego prošle godine.

“Privremeni faktori koji utiču na takvo kretanje inflacije su pre svega svetska cena nafte, koja se, nakon istorijski najnižeg nivoa zabeleženog u toku pandemije, ove godine oporavlja i dostigla je pretkrizni nivo. To se preliva na rast cena derivata nafte u svim zemljama, pa i u Srbiji”, ističe Tabakovićeva.

Kaže da je pored cene nafte, privremeni faktor rasta inflacije i rast cena hrane.

On je pre svega posledica viših cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu i rasta cena povrća na domaćem tržištu u aprilu zbog hladnog vremena, kao i niske baze iz istog perioda prethodne godine.

“Prestanak delovanja ovih faktora i izlazak ovogodišnjih poskupljenja hrane i naftnih derivata iz međugodišnjeg obračuna inflacije, doprineće da se inflacija od drugog tromesečja naredne godine nađe u donjem delu ciljanog raspona od tri plus-minus 1,5 odsto”, naglašava Jorgovanka Tabaković.

Na pitanje koliko lična potrošnja doprinosi privrednom rastu i kakav uticaj na potrošnju i rast imaju mere pomoći države građanima, ona odgovara da je ova potrošnja jedan od stubova privrednog rasta u svim zemljama.

Ističe da je jedino privredni rast od koga korist imaju svi slojevi društva održiv i poželjan u dugom roku.

Kaže, međutim, da nije suština u tome da li lična potrošnja raste, već po kojoj stopi.

“Potrebno je da u srednjem i dugom roku lična potrošnja raste nešto sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime se njeno učešće u BDP-u postepeno smanjuje, a istovremeno otvara prostor za rast investicija i neto izvoza. To je najpoželjniji model privrednog rasta i upravo po njemu srpska privreda raste od 2015. godine”, objašnjava Tabakovićeva.

“Zahvaljujući državnim davanjima sprečen veći pad lične potrošnje i BDP-a”

Kada je reč o uticaju jednokratnih državnih davanja na ličnu potrošnju, Jorgovanka Tabaković ističe da ta veza svakako postoji, jer ove mere doprinose rastu raspoloživog dohotka, a time i rastu potrošnje.

Tabakovićeva ukazuje da je zahvaljujući državnim davanjima tokom prošle godine, između ostalog, sprečen i veći pad lične potrošnje i ukupnog BDP-a.

“Osim što su davanja države povećala dohodak stanovništva, paket pomoći građanima i privredi je doprineo očuvanju proizvodnih kapaciteta i radnih mesta i tako sprečio veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja”, objašnjava Tabakovićeva.

Dodaje da bi, prema proceni NBS, pad BDP-a u Srbiji lane umesto jedan odsto iznosio više od šest procenata da nije bilo paketa monetarnih i fiskalnih mera.

Oporavak bi, umesto nekoliko kvartala, trajao nekoliko godina, što se, navodi Tabakovićeva, desilo tokom prethodne krize, kada je nivo BDP-a iz 2008. godine dostignut tek četiri godine kasnije.

Prema njenim rečima, u ovoj godini se očekuje realni rast BDP-a od šest odsto i više, a ovolikom rastu bi, pored rasta fiksnih investicija, najveći doprinos trebalo da pruži upravo rast lične potrošnje, a on se procenjuje na oko tri procentna poena.  

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html

Admin

Read Previous

Bobi i Dončić ostali bez trenera, Karlajl napustio Dalas

Read Next

Mali: Inicijativa za izdavanje zelenih obveznica odličan signal za investitore