“Sve za ljubav, sve za Partizan”

Želimir “Željko” Obradović vraća se na mesto uspeha, na mesto odakle je sve krenulo, na mesto koje zauzima poseban prostor u njegovom srcu.

Partizan je bio poslednja stanica u njegovoj igračkoj, a prvi korak i odskočna daska u njegovoj znatno bogatijoj trenerskoj karijeri.

U 31. godini je, dosta iznenadno završio karijeru profesionalnog igrača i prihvatio poziv tadašnje uprave crno-belih na čelu sa Nikčevićem, Kićanovićem, Čolovićem, Đurićem i Todorićem, koji su ga ubedili da se upusti u potpuno drugačiju avanturu.

Već od samog starta, nagovestio je da je drugačiji, da je poseban i jedinstven. Nagovestio da je pred njim velika karijera.

Okružen košarkaškim genijima i mentorima kakvi su bili Aleksandar Nikolić, Dragan Kićanović i dugogodišnji saigrač Milenko Savović, Željko je već u prvoj sezoni napravio nestvaran rezultat.

Sa 20 pobeda iz 22 utakmice, Partizan se plasirao u plej-of JUBA lige, koju je osvojio počistivši Zvezdu u tri utakmice u finalu. Bosna je bila sa nadigrana sa 35 poena u finalu Kupa, da bi se sezona zaokružila na najbolji mogući način.

Partizan je napravio najveći uspeh srpske klupske košarke, osvojivši titulu šampiona Evrope.

Na fajnal-foru u Istanbulu, crno-beli su nadigrali prvo današnju Olimpiju, a tadašnji Filips Milano, da bi potom trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi pao i moćni Huventud iz Badalone.

Godinu dana kasnije, Željko napušta svoj voljeni Partizan, kreće upravo u pravcu Badalone i Huventuda i otpočinje jednu nezaboravnu misiju u međunarodnoj košarci.

Huventud, Beneton, Real, potom Panatinaikos i do nedavno Fenerbahče, klubovi su u kojima je ostavio podjednak trag, stekao status legende i sa kojima je osvajao sve što se dalo osvojiti.

Ne treba trošiti previše reči ili kucati previše slova o tome šta je i ko je Željko Obradović u evropskoj košarci. 

Često ga je pratio nadimak “Gospodar prstenova”. Osvojio je 9 trofeja šampiona Evrope, 3 puta bio Evroligin trener godine, 2 puta u izboru Fibe, 11 trofeja u Grčkoj ligi, 7 u tamošnjem kupu, 4 titule šampiona Turske, 3 puta najbolji u turskom kupu, osvajač trofeja Italijanskog superkupa, prvenstva i Kupa Jugoslavije, kao i titula na raznoraznim prijateljskim turnirima.

Ipak, mnogi smatraju da nisu trofeji ono što odlikuje njegov uspeh, već rad sa igračima i broj vanserijskih koje je lansirao na sam vrh, potom konekcija sa navijačima širom Evrope i sveta, koji na njega gledaju kao na božanstvo.

Najtrofejniji evropski trener i definitivno jedan od najboljih košarkaških stručnjaka svih vremena je nakon rastanka sa Fenerbahčeom imao mnogo opcija. 

Odlučio je da odmori, da skupi snage, energije i volje, za verovatno najteži, ali najdraži potez u ovom trenutku.

Umesto odlaska u NBA, ili preuzimanja nekog od giganta Evrolige, pa čak i povratka u Fener, Željko se odlučio za Partizan, onda kada mu je potrebniji više nego ikad.

Takav potez samo je potvrdio status ikone i legende Partizana koji uživa Željko Obradović.

Partizan vraćanjem Obradovića nije dobio samo novog kvalitetnog trenera, već novi list koji će se okrenuti u narednom periodu.

Nije se vratio samo Željko, već su se vratile i ambicije da se klub vrati tamo gde pripada, u sam vrh za početak srpske, a potom i evropske košarkaške orbite.

Iako je pred njim pretežak zadatak i ogroman izazov, za Obradovića se može reći da je jedan od retkih koji poseduje onaj “čarobni štapić”, kojim u samo par poteza može potpuno promeniti klub i stanja u kom se nalazi.

U narednom periodu se očekuje domino efekat. Željko je bio prva, a vreme ispred nas će pokazati koliko će još domina pasti i šta će još uprava Partizana uraditi, kako bi se promenilo sivilo u kom se klub nalazi i blato u koje se upalo.

Evropski i srpski mediji odmah su počeli sa spekulacijama: Koje će stručnjake dovesti sa sobom? Koje igrače? Kakva će se košarka igrati? Ko će se pitati, ko uplitati a ko morati da ostane po strani i pusti čarobnjaka da pravi svoju magiju? 

Ono što je sigurno jeste da sledi promena na bolje, kako za Partizan, tako za srpsku košarku. 

Partizana godinama već nema u završnicama evropskih, regionalnih i domaćih takmičenja (izuzev Kupa Koraća koji su osvajali tri puta u periodu od 2018. do 2020. godine), ali je za očekivati da se crno-beli probude iz košmara i vrlo brzo vrate na tron. 

Ako neko zna kako izgleda taj tron i kako se do njega stiže, onda je to Željko Obradović.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/sport/sr/rss.html

Admin

Read Previous

Nakon 30 godina, ponovo na mestu uspeha – Obradović se zvanično vratio u Partizan

Read Next

Svetski rekord Italijanke na šampionatu u ronjenju na dah u Beogradu