Jedan od najčešćih zdravstvenih problema, povremenih ili kontinuiranih, bol u leđima može se javiti u svim starosnim dobima s tim što se s godinama verovatnoća pojave povećava. Osim kao posledica povrede, ili nekih aktivnosti bol u leđima je vrlo često posledica nekih drugih zdravstvenih stanja.
Deo opšte zdravstvene kulture treba da sadrži saznanje da su leđa vrlo kompleksan skup koga čine mišići, ligamenti, tetive, diskovi i kosti koje bi trebalo da ishoduje pažljivim odnosom svakog pojedinca prema ovom delu tela. Činjenica da način života koji zahteva dosta sedenja, gledanje u ekran kompjutera u visokom procentu uzrokuje diskus herniju lumbalnog i vratnog dela kičme ukazuje da je se radi o bolesti koja ima tendenciju da postanje stanje u zdravstenoj slici savremenog doba.
Akutni bol traje do šest nedelja i počinje iznada, a hronični bol se razvija u dužem vremenskom periodu, traje duže od 3 meseca i izaziva komplikacije u odvijanju uobičajenih životnih okolnosti.
Uzroci bola kao deo aktivnosti i životnih okolnosti
Gotovo da ne postoji čovek koji nije osetio bol u leđima prilikom nekog nezgodnog položaja ili aktivnosti. Naprezanje kao fizički napor na kičmeni stub, mišiće i ligamente usled podizanja nekog predmeta, najčešće veće težine, ili naglog, neugodnog pokreta, može da prouzrokuju jak trenutan bol. Lakše fizičke povrede usled pada, nespretno savijanje, guranje, povlačenje, uvijanje, preterano istezanje takođe mogu biti uzročnici.
Dugotrajno sedenje, duga vožnja bez pauze, dušek koji ne podržava liniju leđa uzročnici su bola koji se može otkloniti mirovanjem u odgovarajućem položaju, medikamentima koji otklanjaju bol, masažom i određenim vežbama. Trudnoća kao i gojaznost, isto kao i neuhranjenost mogu prouzrokovati bol, a tu su i genetski faktori, pušenje, i loše fizičko stanje.
Zdravstvena stanja koja prouzrokuju bol u leđima
Kako smo rekli, struktura leđa je vrlo kompleksna i oštećenje, ili obolenje bilo kog njegovog segmenta prouzrokuje bol koji je ne samo posledica već može biti simptom kliničke slike koja zahteva složeniji terapijski pristup.
Među najčešćim problemima su:
- Naprsli disk: segmenti kičme sadrže diskove koji deluju kao jedna vrsta podmetača poput hrskavica i svako oštećenje vrši pritisak na nerve što rezulira bolom
- Ispupčeni diskovi takođe dovode do pritiska na nerv što, naravno rezultira bolom
- Artitis, posebno spinalna stenoza kao suženje prostora oko kičme prouzrokovano osteroatitisom koji može izazvati probleme sa donjim delom leđa i zglobovima u kukovima
- Osteoporoza – povećava mogućnost preloma usled poroznosti, krtosti kostiju
- Išijas – nastaje oštećenjem diska koje proozrokuje do oštrog bola koji prolazi kroz nukleus kroz nogu
- Skolioza, kao i svaka abnormalna iskrivljenost kičme uzrokuje bolove
- Tumor kičme – može pritisnuti nerv što prouzrokuje jake bolove
- Infekcija kičme, isto kao i infekcije drugih organa- karlice, bešike, bubrega uzročnci su bolova
- Kaud ekvinov sindrom – sabijanje snopa korena kičmnog nervoa u nivou ispod završetka kičmene moždine. Tup bol u lumbalnom i glutealnom delu leđa simptom su ovog oboljenja.
Tretmani bolova u leđima mogu se podeliti na konvencionalne i medicinske, ali pre primene bilo kakvog tretmana preporučljivo je posetiti lekara i uraditi odgovarajuće pripreme za dijagnostiku bilo da se radi o radiografskim snimanjima, skeneru ili magnetnoj rezonanci.
Konvencionalni tretmani bola u leđima
Prvi preporučljivi tretman i pre odlaska kod lekara je mirovanje, odnosno uzdržavanje od fizičkih aktinosti koje prouzrokuju bol. Ukoliko bol ne prođe za jedan do tri dana obavezna je poseta lekaru.
Ležanje na boku ili odgovarajući položaj u kome se bol javlja u najnižem stepenu je metoda koja daje rezultate ako se telo postavi u Wiliamsov položaj. Ovo znači da je potrebno fiksirati kukove na podlogu, a ispod kolena staviti jastuke ako se leži na leđima, ili isti staviti između kolena ako se leži na boku.
Tretmani analgeticima su delotvorni, a mogu pomoći i topli oblozi ili hlađenje ledom, zavisno od uzroka bola. Lakša fizička aktivnost uz uzdržavanje od težih fizičkih napora je poželjna budući da olakšava krutost mišića i sprečiti njihovo slabljenje.
Medicinski tretmani
Primenjuju se nakon postavljene dijagnoze, uz preporuku i po savetu lekara specijaliste – fizijatra, kiropraktičara, neurologa, osteopata…
Fizikalna terapija podrazumeva tretmane koji uključuju primenu termalne, ultrazvučne i električne stimulacije korišćenjem specijalne medicinske opreme i aparature. Vežbe fleksibilnosti i snage za leđne mišiće i abdomen koje preporuči terapeut preporučljivo je nastaviti i nakon otklanjanja problema bola, a tehnike držanja koje će postati svakodnevna rutina jedan je od načina koji deluje i preventivno.
Rastezanje, odnosno dekompresija kaiševima i tegovima mogu dovesti do vraćanja herniranog diska u prvobitni položaj. Inekcije kortizona u epiduralni prostor oko kičmene moždine smanjuje upalu oko nervnih korena, ali se koriste i za ukočenost koja izaziva bol. Botoks se primenjuje radi smanjenja bola tako što parališe ispucale mišiće u grču.
Osim ovih, za otklanjanje bola mogu se primenjivati i kiropraktika, osteropatija, šiacu, akupunktura, zavisno od uzroka bola. Konvencionalne i medicinske terapije se mogu kombinovati, no svakako se preporučuje da se tako nešto ne radi bez saveta lekara.
