Ako bi samo njih koristili, ne bi bilo saobraćajne buke, ni emisije štetnih gasova, koji učestvuju sa 30 odsto u zagađenju životne sredine.
Profesor Boris Dumnić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu kaže da je cena pređenog kilometra u slučaju korišćenja tih vozila znatno manja, nego u slučaju motora sa klasičnim unutrašnjim sagorevanjem.
Štedljiviju su, troškovi održavanja su manji, čak 70 odsto, ali je problem ograničen domet koji se pređe sa jednim punjenjem baterije, na čijem usavršavanju se intenzivno radi.
“Na bateriji još dva problema nisu rešena, da bi se primenila u milionskim količinama, a to je sigurnost, koja treba još više da se poboljša, ali tu je i cena”, navodi profesor Dejan Ilić iz kompanije “Varta AG”.
Skuplji su od klasičnih automobila 15 do 20 odsto, ali se procenjuje da će se njihova cena izjednačiti do 2026. godine, i da će u razvijenim zemljama do kraja decenije svaki drugi automobil ići na struju.
Potpredsednik “ZF Srbije” Majkl Štauh ističe da prodaja hibrida i električnih vozila dramatično raste u poslednje tri godine.
“Verujem da će se taj trend nastaviti, ne samo u Nemačkoj, već u celoj Evropi, a verujem i Srbiji”, dodaje Štauh.
Ali pre toga mora da reši infrastrukturu, jer je broj punjača u Srbiji minimalan, na auto-putevima ih gotovo uopšte nema.
Branislav Vlatković iz kompanije “Be-em-ve Radulović” objašnjava da, kako se mreža razvija u vidu elektro-punjača, tako se povećava i prodaja hibridnih i električnih automobila.
“Svi se opredeljuju za to iz razloga štedljivosti, ušdede pri vožnji eletričnih automobila, za sada je ona evidentna”, navodi Vlatković.
Mesečno može da se uštedi i 190 evra, ali je visoka cena automobila ono što i dalje odbija potencijalne kupce.
Elektične automobile u Srbiji vozi tek svaki stoti, a hibridne pet odsto građana. Prošle godine prodato ih je manje od 150.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html
