Kada bi se skupile sve knjige u kojima su opisani narodni običaji i obredi vezani za venčanje bila bi to pozamašna biblioteka, a to govori i o značaju čina venčanja i o pažnji koja mu se posvećivala. Običaji i obredi su uglavnom praktične radnje jake simbolike sa sve sa ciljem budućim supružnicima poželi srećan život.
Veliki deo toga je vremenom iščezao, nešto je preuzeto iz drugih zemalja pa je današnja kolekcija običaja na svadbama vrlo prilagodljiv miks. Postalo je, nešto kao pravilo, da svaka priča na temu venčanja dobije poseban deo diskusije sa pobornicima “za” i “protiv” običaja na svadbi.
Od onih koji misle da je to “retro” do dela onih koji običaje smatraju nezaobilaznim događajima bez kojih svadba ne bi bila to što treba da bude, iskristalisalo se nekoliko najčešćih.
Kićenje mladine kapije ili vrata: običaj koji se zadržao do danas
Ulazak u mladinu kuću ili dvorište ispod venca od cveća jedan je od onih običaja koji nije iščezao. Venac se, u današnjim uslovima može preseliti i na vrata illi kapiju od sale za venčanje, i to ne menja njegovu suštinu.
Dobrodošlica svatovima koji prolaze ispod cvetnog luka u suštini je izraz ljubavi i poštovanja prema novim članovima porodice, ali predstavlja želju za budući srećan život mladencima. I bez toga, cvetni venac na ulazu daje romantičnu notu venčanju, a svadba bez romantike u bilo kom obliku ne bi bila događaj od posebne važnosti.
Ako se venac ne kupuje gotov, bitno je da ga, po tradiciji, prave neudate devojke, mladine rođake ili drugarice.
Svečani ulazak mlade i mladoženje u salu
Nekadašnji običaj da mladoženja prenese mladu preko praga u novu kuću se gotovo izgubio. U stvari, unošenje mlade u kuću bio je deo rituala sa nizom zasebnih radnji čije suštinsko značenje je bilo uvođenje novog člana porodice u život koji počinje činom venčanja.
Od svih tih radnji, danas se zadržao svečani ulazak mladenaca u salu, posluženje sa medom, orasima i crnim vinom, što simbolično predstavlja želju za srećnu, skladnu i berićetnu budućnost. Nakon toga sledi prvi ples čime zvanično počinje veselje, i ovo je običaj novijeg datuma uvezen iz drugih država, a bez koga se ne može zamisliti svadba.
Kićenje svatova
Običaj kojim se cvećem želi dobrodošlica svim svatovima, istovremeno je bio povezan sa simbolikom cveta koji se najčešće koristio za ove svrhe – grančice ruzmarina. Sa značenjem čuvanja vernosti, a služio da se odagnaju zle sile, neizbežni ruzmarin danas je ustupio mesto korsažima.
Kum i dever imaju nešto drugačije korsaže od ostalih svatova čime se ističe njihova uloga na venčanju, a pravilo je da se mladin bidemajer slaže sa cvetnim reverom mladoženje. Aranžmani za kićenje svatova se prave i u obliku narukvica koje se vezuju oko ruke, a na nekim venčanjima mogu se naći i bedževi sa slikom mladenaca koji svatovima ostaju i kao jedna mala uspomena.
Svatove kite neudate devojke, negde i deca, i novac kojim svatovi “plaćaju” dele između sebe.
Bidemajer
Poseban cvetni aranžman koji prati mladu tokom svadbe, ne samo da je ukras uz venčanicu, već je i vezan za verovanje da će devojka koja ga uhvati biti sledeća mlada.
U stvari, bacanjem bidemajera mlada se oprašta od svog devojačkog života, a samim tim što se bidemajer baca preko glave, treba da označi njenu rešenost ka bračnom životu.
Vrlo je važno da bidemajer ne padne na zemlju jer to simbolizuje loš početak braka.
Sečenje mladenačke torte
Centralni deo svadbe svakako je trenutak kada se iznosi mladenačka torta i čin sečenja, simolično znači prvu zajedničku radnju novih supružnika. Sa mladenačkom tortom koju će zajednički iseći pokazuju i da će sve ostalo u životu raditi zajedno.
Ovaj događaj obično prati i posebna muzika, ako ne zaseban orkestar, ono posebna melodija. Zbog simbolike ovog običaja svatovi posebno pozdravljaju čin sečenja, a pravilo koje se ustanovilo jeste da nijedan gost, ma koliko mu se žurilo, ne ide sa svadbe dok ne “ne prođe torta”.
Ostali običaji su uglavnom stvar izbora i organizacije
Realno, ne treba ni očekivati da se organizacijom svadbi u sali mogu ispoštovanti svi običaji, posebno ne pucanje u jabuku, ili odlazak po kuma. Uloga devera koji je, po tradiciji, imao ulogu da “izvede”mladu iz kuće i “čuva” je do čina venčanja nakon čega tek može da izađe sa mladoženjom gubi na značaju, ali ne znači da ne figurira kao bitna ličnost na svadbi.
Pored kuma, dever i stari svat još uvek su zadržali simboliku osoba koje imaju posebno mesto i specijalna zaduženje i značenja. Kupovina mlade, gaženje nakon venčanje, barjaktari – mladoženjini drugovi kojima su, nekada, mladine neudate drugarice kitile zastave, i koji su kasnije bili glavni “krivci” za štimung, stvar su izbora, mogućnosti i dogovora.
Jako bitno je da se za izbor i sprovođenje običaja, pre nego sa šefom sale, dogovorite sa roditeljima, i najužom rodbinom! Koliko god želeli da sve izgleda svedeno i u trendu, uvek postoji mogućnost da neko od rodbine, nakon venčanja, zameri jer se zanemario “jako bitan običaj“!
Ako se to i desi imajte na umu da je suština te ljutnje samo strah da se preskočenom simbolikom ne prizove sreća kakvu zaslužujete!
