Uz dozu optimizma, o još jednom predlogu rešenja kosovsko-metohijskog pitanja, govori Aljbin Kurti.
Tvrdi da je u kancelariji visokog predstavnika u Briselu još u avgustu pokrenuta tema opšteg okvira sporazuma, čiji će centralni deo biti međusobno priznanje, te da veruje da će biti postignut u narednim mesecima.
Ipak, više od toga odjeknula je Kurtijeva optužba na račun Srbije, takođe izrečena na seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a u Prištini.
“Srbija preferira teritoriju drugih, ali bez drugih na njoj. Nemamo posla sa životnim stilom, kulturnim ili verskim pitanjima, nego sa tipičnim ekspanzionističkim idejama dominacije ovim regionom. Naravno, računajući i pomoć Rusije”, kaže Kurti.
Odgovara mu na to direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
“Kada se Aljbin Kurti usudi da govori o tome kako Beograd želi teritoriju bez drugih na njoj, verovatno polazi od sebe i svojih prethodnika koji su etnički od Srba očistili Kosovo i Metohiju. Po ko zna koji put pokušava da izjednači žrtvu i dželata”, ukazuje Petković.
“Preveliki ustupci u ponudi Nemačke i Francuske”
Kurtijeve optužbe i tvrdnje o razgovorima iz Brisela stižu dan pošto je predsednik Aleksandar Vučić govorio o ponudi Nemačke i Francuske – čija je suština u tome da Srbija dopusti ulazak Prištine u sve međunarodne institucije, u zamenu za brzi ulazak u Uniju i značajne ekonomske koristi. To je preveliki ustupak – smatraju poznavaoci.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je mnogo preduslova za eventualne kompromise u tom smislu.
“Ponavljam – ako bi Srbija pravila tako velike ustupke, onda je potrebno da Srbija ima s druge strane vrlo opipljive i konkretne pomake napred u statusu unutar EU i na Balkanskom poluostrvu”, smatra Zečević.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je to apsolutno neprihvatljivo i da sve varijante koje od Srbije traže da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova i omogući pristup u UN – nisu prihvatljive.
“Ponude sa parama, mislim da nemaju smisla i naprosto čak nisu ni moralne. Kosovo nije predmet trgovine za pare – to nije roba koja treba da se kupuje i prodaje, tako da to nije moguće iz te pozicije razgovarati”, ističe Milivojević.
Jedina za Srbiju prihvatljiva ponuda, smatraju analitičari, jeste da se dijalog nastavi, a rešenja traže političkim sredstvima, na principu kompromisa.
Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html
