Milinčićeva o presudi Stanišiću i Simatoviću: Od nakaznog pravosuđa ne može se očekivati ništa dobro

Mehanizam za krivične sudove u Hagu izrekao je presudu nekadašnjim čelnicima Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Ljubinka Milinčić kaže da se od “nakaznog naziva za nakazno pravosuđe” ne može očekivati ništa dobro.

“Da bi opravdali svoje postojanje i agresiju na Jugoslaviju 1999. godine, oni moraju da donose takve odluke. Bilo bi čudno da su doneli drugačiju odluku”, ističe Milinčićeva.

Naglašava da je važno što makar nema udruženog zločinačkog poduhvata, ali smatra da Stanišić i Simatović nisu krivi za ono za šta su optuženi.

“Zločinac se vraća na mesto zločina”

O najavama dolaska Veslija Klarka na Kosovo i spekulacijama da bi mogao da dobije ulogu savetnika prilikom transformacije kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, Ljubinka Milinčić kaže da se zločinac vraća na mesto zločina.

Ističe da srpski narod na Kosovu brani jedino NATO odnosno KFOR, pa je važno da tamo i ostane jer ne prestaju napadi na Srbe i verske i kulturne objekte.

“To mora neko da čuva, a srpskoj vojsci nije dozvoljeno, kao što po Rezoluciji 1244 nije dozvoljeno ni da postoji kosovska vojska, ali očgledno krše tu rezoluciju, ne prvi put, a bojim se i ne poslednji. Zločinac se vraća na mesto zločina. U svakom slučaju nije dobra situacija”, kaže Ljubinčićeva.

Ističe da od odlaska Džozefa Bajdena na vlast kreće ubrzana želja, namera i pritisci da se Kosovo što pre proglasi državom.

“Naravno da mi to nećemo raditi, ali ćemo morati da preživimo torturu koju počinju tako, plašeći nas prijemom Kosova u NATO i stvaranjem kosovske vojske”, navodi Ljubinčićeva.

“Amerika kažnjava sve oko sebe”

Građani Rusije su poslali više od dva miliona pitanja za ruskog predsednika Vladimira Putina koji je na njih odgovarao u emisiji “Direktna linija” televizije “Rusija 24”.

Putin je rekao da Amerika zna da se svet menja, ali pokušava grčevito da sačuva svoju hegemoniju.

“Amerika u želji da ne propadne, odnosno da se zadrži na mestu na kojem je već decenijmaa, kažnjava sve oko sebe. To ponekad postaje toliko beskrupulozno i smešno. Doneli su odluku da provociraju Rusiju, da vide kako će se ponašati”, smatra Ljubinčićeva.

Kaže da joj se iz Putinovog obraćanja naročito dopalo obećanje da će svih dva miliona pitanja biti proanalizirano i da će na sve odgovoriti, na čemu će raditi čitava ekipa ljudi.

Priznanje u Moskvi za prevod romana “Tamna strana duše” 

Ljubinka Milinčić je nedavno, u konkurenciji 176 prevodilaca iz 30 zemalja, nagrađena u Moskvi priznanjem “Čitaj Rusiju” za prevod romana “Tamna strana duše” Alekseja Varlamova i za višegodišnji doprinos jačanju rusko-srpskih kulturnih veza.

Ističe da je prevodilac u suštini nevidljiva ličnost, ali da mnoge knjige ne bi došle do čitalaca bez dobrih prevodilaca.

“Zbog toga se nekako prevodilac mnogo bolje oseća kada bude nagrađen. To znači da je neko primetio ogroman trud jer knjigu možete da prevedete dobro i možete da je prevedete loše, da predstavite pisca kao dobrog ili kao lošeg”, objašnjava Milinčićeva.

Ističe da je nagrada važna i za Srbiju jer je srpski jezik mali jezik, a obično su nagrade dobijali prevodioci sa engleskog, nemačkog ili francuskog govornog pordručja.

“Izboriti se sa tim velikim jezicima, čini mi se da jeste velika stvar”, naglašava Ljubinčićeva.

Kaže da su u Moskvi na snazi brojna ograničenja zbog koronavirusa, a da je broj vakcinisanih još uvek relativno mali.

“Tamo izgleda postoji dosta jak antivakserski pokret, a mislim da je razlog više činjenica da tamo nikada nije procentualno bilo mnogo inficiranih. Kada govorimo o brojkama, zaboravljamo koliko ljudi tamo živi. I sada kada kažu da je dramatično ima 20.000 zaraženih na 150 miliona stanovnika. To je opet vrlo mala brojka”, objašnjava Ljubinčićeva.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Čokoladni slatkiš od dva sastojka koji ćete obožavati

Read Next

Vladimir Orlić i Miloš Jovanović za RTS o dijalogu Beograda i Prištine