Kako kandidati za kancelara vide uticaj Nemačke u svetu, razlike jedva primetne

Nemački vojnici koji su ranjeni u napadu u Maliju upravo su bili na putu za vojnu bolnicu u Koblencu kad su Analena Berbok, Olaf Šolc i Armin Lašet raspravljali u Berlinu o nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Kandidatkinja Zelenih za kancelarku, Berbokova, i njeni suparnici iz Socijaldemokratske partije (SPD), Šolc, i konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Lašet, odazvali su se pozivu Minhenske konferencije o bezbednosti i prvog programa nemačke televizije ARD na raspravu o ulozi Nemačke u svetu. Recimo o tome da li bi bilo bolje držati se po strani u situacijama kada je opasno, kao na primer u Maliju.

Ne bi, kaže Olaf Šolc. On podržava angažman nemačke vojske u inostranstvu.

“I u budućnosti će biti veliki zadatak da na to budemo spremni”, kaže kandidat SPD-a.

Berbokova i Lašet se tome nisu suprotstavili. Ipak, kandidatkinja Zelenih smatra da bi obuka malijskih vojnika trebalo da okonča angažman nemačkog Bundesvera u toj zemlji.

Mogući naslednici Angele Merkel imaju slična mišljenja u velikom broju spoljnopolitičkih pitanja. Sve troje podržavaju međunarodne ugovore i organizacije, i žele aktivniju ulogu Nemačke u svetu.

Kreću se, dakle, smerom kojim se išlo i u vreme Angele Merkel. Recimo kada je reč o jačanju uloge Evropske unije – sve troje nameravaju da se založe za to da članice EU pojedinačno ne mogu ubuduće da blokiraju važne spoljnopolitičke odluke.

Uskratiti novac Orbanu?

Mađarska se u poslednje vreme pobrinula za to da EU ne osudi Peking zbog ukidanja demokratskih načela u Hongkongu. Lašet, Berbokova i Šolc želeli bi da se do 2025. onemogući takav veto. Za ukidanje pravila da se odluke u EU donose jednoglasno nemački političari zalažu se već decenijama – ali to nije ni na vidiku.

Kako se dakle odnositi prema teškom partneru kao što je mađarski premijer Viktor Orban?

Kod tog pitanja pokazale su se najveće razlike između troje kancelarskih kandidata. Dok bi Šolc i Lašet uglavnom bili pasivni, Berbokova bi krenula u ofanzivu. Kao reakciju na mađarski zakon koji diskriminiše ljude na osnovu njihove seksualne orijentacije, ona bi Mađarskoj pod hitno ukinula novac iz EU.

“To ne može tako, ne možemo da kršimo naše sopstvene vrednosti”, kaže šefica Zelenih.

Bez iskustva u nekoj vladi

Sveukupno gledano, Analena Berbok je od troje kandidata delovala najborbenije. Čak i njeni suparnici priznaju joj “idealizam” i “angažman”.

Ali kandidatkinja Zelenih ima jedan problem: prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela Fondacija “Kerber”, više poverenja na međunarodnoj pozornici Nemci imaju u Lašeta i Šolca.

“Berbokova, istina, ima veoma mnogo iskustva u spoljnoj politici, ali ona još nikad nije bila u nekoj vladi. Za razliku od Olafa Šolca, koji ima iskustvo u spoljnoj politici kao ministar finansija, ili Armina Lašeta, koji je predsednik vlade najmnogoljudnije nemačke pokrajine i koji ima mnoge veze po Evropi”, kaže Nora Miler, šefica berlinske kancelarije Fondacije “Kerber”.

Berbokova bliska Bajdenu

Analena Berbok trudila se tokom diskusije da iskaže jasne stavove o autokratama. Ona zahteva da se obustavi uvoz kineske robe, koja je nastala uz prisilni rad ujgurske manjine.

Lašet i Šolc se u vezi s Kinom zalažu za “promenu kroz približavanje”, kao što je to 1960-ih i 1970-ih radio kancelar Vili Brant u odnosu sa Sovjetskim Savezom i istočnoevropskim zemljama.

U oštrijoj retorici prema autokratama, frankfurtski politikolog Gunter Helman vidi moguću bliskost Analene Berbok sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.

“To se najjasnije pokazalo kada je bilo reči o Severnom toku 2”, kaže Helman.

Plin kao moguće sredstvo pritiska

Berbokova, kao i Bajden, zahteva da se obustavi izgradnja tog drugog gasovoda ispod Baltičkog mora. Ona strahuje da bi ruski predsednik Vladimir Putin na taj način mogao da izvrši veći pritisak na Ukrajinu preko koje je do sada delimično išao ruski gas prema zapadu Evrope.

Izgradnja tog gasovoda trenutno je najvažnija tačka oko koje se spore Berlin i Vašington.

“Severni tok 2 je u višestrukom smislu šifra za sveukupno ophođenje s Rusijom. Ali Zeleni tu nemaju većinu Nemaca na svojoj strani, kako pokazuju naši podaci. Građani Nemačke relativno pozitivno i sa odobravanjem gledaju na taj projekat”, ocenjuje Nora Miler iz Fondacije “Kerber”.

Kandidati CDU-a i SPD-a žele da puste taj gasovod u pogon. Ali to ne sme da bude na štetu Ukrajine, naglašava Lašet.

“I ako se predsednik Putin ne bi držao tog pravila, i ako bi upotrebio to protiv Ukrajine, transport gasa bi mogao da se obustavi u svakom trenutku, čak i nakon što je gasovod pušten u rad”, kaže Lašet.

Trenutno se između Berlina i Vašingtona ponovo intenzivno pregovara o kompromisu u vezi sa Severnim tokom 2. Politikolog Helman pretpostavlja da bi nekakav dogovor trebalo da bude postignut do posete kancelarke Merkel Vašingtonu 15. jula. Tada će se sigurno razgovarati i o cilju NATO-a da države članice izdvajaju dva odsto svog BDP-a za vojsku.

Nemačka je do sada za odbranu izdvajala oko 1,56 odsto BDP-a. Lašet i Šolc nameravaju da povećaju taj iznos i približe se dogovorenom procentu, Berbokova ne želi da iznese nikakve brojeve, ali kaže da se i ona zalaže za bolju spremnost Bundesvera za obavljanje svojih zadataka.

“Sve troje kandidata imaju mnogo toga zajedničkog u pogledu konsenzualne nemačke spoljne politike”, sumira politikolog Helman.

Osim toga, oni nisu potpuno neiskusni u međunarodnoj politici, kao što je recimo bio Donald Tramp. Zato nemački partneri u svetu mogu opušteno da očekuju izbore za Bundestag 26. septembra.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/10/svet.html

Admin

Read Previous

Italija, zatvorski čuvari osuđeni za premlaćivanje i ponižavanje osuđenika

Read Next

Vrhovni sud u Japanu potvrdio smrtnu presudu “crnoj udovici”