Svi smo čuli za prokletstvo faraona, jer je navodno čak 22 ljudi koji su učestvovali u otvaranju Tutankamonove grobnice umrlo pod čudnim okolnostima.
Iznad sarkofaga je stajao natpis: “Smrt će snaći sve koji ometaju faraonov san“. Vreme je pokazalo da nije bilo baš tako, jer je arheolog Hauard Karter umro je prirodnom smrću čak 17 godina posle narušavanja faraonovog večnog sna.
Događaj sa sličnim zapletom odvio se i u Sovjetskom Savezu, a njegovi akteri bili su Staljin i čuveni mongolski vojskovođa Tamerlan(poznat i kao Timur).
Tamerlanse 1370. godine, pozivajući se na navodno poreklo od Džingis Kana, proglasio vladarem carstvasa prestonicom u Samarkandu (današnji Uzbekistan).
Proslavio se pohodima protiv Zlatne Horde(države uspostavljene na teritorijama današnje Rusije, Ukrajine i Kazahstana, nakon raspada Mongolskog carstva), Indije i Persije, Mesopotamije i Anatolije, koju je pokorio 1402. godine, nakon bitke kod Angore.
Umro je dok je predvodio pohod na Kinu, 17. februara 1405.NJegovo telo je prebačeno u Samarkand, gde je sahranjen u džamiji-mauzoleju Gur-Emir.
Osvajač poznat po okrutnosti za života, izgleda da ni nakon smrti nije praštao.
Naime, Tamerlanovu grobnicu je 19. juna 1941. godine rešila da otvori sovjetska ekspedicija na čelu s Mihajlom Gerasimovom. Lokalno stanovništvo je upozoravalo na rizike.
Onda kreće zaplet. Na grobu je pisalo “Kada ustanem iz mrtvih, svet će zadrhtati“, a navodno je, nakon otvaranja, pronađen i drugi natpis: “Ko god mi uznemiri grob, oslobodiće uljeza strašnijeg od mene”.
LJudi bliski Gerasimovu kasnije su tvrdili da je priča izmišljena, ali… Zemlja se zaista zatresla, jer je tri dana kasnije Nemačka napala SSSR.
Tamerlan je ponovo položen u svoju grobnicu, po islamskom obredu, 20. decembra 1942, otprilike mesec dana pre sovjetske pobede kod Staljingrada, 2. februara 1943, pošto je prethodno poginulo ili umrlo od gladi i bolesti više od milion vojnika i civila. Ovo je značilo i preokret u Drugom svetskom ratu i promenu u odnosu snaga.
