Grad može da uništi sve zasade, ali ratari retko plaćaju osiguranje – dva su razloga za to

Tokom vikenda u pojedinim delovima zemlje, umesto berača, u voćnjake je ušao grad. Za samo nekoliko minuta uništeno je sve u šta se mesecima ulagalo. Oni koji su osigurali zasade čekaju procenitelje. Ali većina to nije učinila. Uglavnom zbog ranijih loših iskustava.

Božo Joković, direktor PSZZ “Naši voćari” iz sela Milićeva kaže da je procenitelj izašao i rekao da nema osiguranja do pet procenata štete.

“Svaki put kada padne grad, mora da bude bilo kolika odšteta. Zato i osiguravamo od grada. Grad padne, procenitelj proceni i dobijete poruku da vaša polisa ne podleže franšizi od pet posto i nemate nikakvo osiguranje”, navodi Joković.

Vladan Nikolić, predsednik udruženja “Crveno zlato” iz Kosjerića kaže da je ove godine osiguranje bilo 31.500 dinara po toni.

“To je tri u jedan – sneg, mraz i grad. Prva procena je bila pre dva meseca, konačna pre 15 dana. Izuzetno mali procenat je priznat, a iza mene se vidi dole koliko ima oštećenja direktno od mraza”, ukazuje Nikolić.

Rade Marić – iz Erčega ističe da se ima osiguranje 15 godina.

“Ovde kod nas ljudi slabo su osigurani, možda su počeli pre dve-tri godine. Kad sam počeo da osiguravam, govorili su da sam lud, da ne znam ništa”, kaže Marić i dodaje da ima situacija kada je zadovoljan, kao i onih kada nije.

Da bi podstakla poljoprivrednike da se osiguravaju, država godinama dotira premiju – 40 do 70 posto u zavisnosti od regiona i rizika. Uz to i neke opštine plaćaju deo premije.

Miro Rajković iz Prilika napominje da je do preprošle godine davao po 500.000 dinara za osiguranje.

“Od toga mi vrati država koliko vrati, a svake godine tu pukneš hiljadu, hiljadu i po evra”, kaže Rajković.

Jugoslav Azdejković iz Đurevaca ima osiguranje prethodne četiri godine, ali ne za celu količinu. “Otprilike trećinu osiguravam. I ove godine sam osigurao tri hektara šljive, a višnju nisam osigurao”, navodi Azdejković.

U Udruženju osiguravača Srbije kažu da svega tri-četiri procenta individualnih proizvođača ima polisu, iako su vlasnici više od 80 odsto obradivih površina.

S druge strane, više od polovine pravnih lica u poljoprivredi plaća osiguranje. U poslednje vreme se, kažu, smanjuje i broj prigovora na rad procenitelja.

Ratari mogu da fotografišu štetu i ubrzaju naplatu

Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije navodi da osiguravajuće kuće u poslednje vreme koriste moderne tehnologije, tako da se osiguranim ratarima daje mogućnost da uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu sami slikaju štete i pošalju osiguravajućem društvu, i tako ubrzaju proces naplate štete.

“Štetu procenjuju agronomi. Nisu to procenitelji koji danas procenjuju štetu na automobilu, sutra na stanu, prekosutra na njivi tj. zasadima. To su agronomi, školovani ljudi koji znaju šta i kako treba da procene”, naglašava Ćirić.

Osiguranje košta dva do pet posto očekivane zarade po hektaru.

Prošle godine poljoprivednici su podneli oko 29.000 zahteva za osiguranje, a država je na ime subvencija platila milijardu i 250 miliona dinara.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html

Admin

Read Previous

Problem za Srbiju, Vasić pozitivan na koronavirus

Read Next

Troškovi obrade kredita – ko je na dobitku, a ko na gubitku