Globalna kretanja se prelivaju i na banke – rastu cene usluga

Vladimir Vasić je gostujući u Beogradskoj hronici rekao da novac koji uzmemo treba da uložimo u nešto dobro i učinimo da on radi za nas, a ne obrnuto.

“Ukoliko imate loše prozore na kući, uzmite kredit i zamenite ih, i onda ćete imati manje troškove električne energije, jako brzo ćete uštedeti. Ili, ukoliko imate firmu, kupite neku mašinu koja je produktivnija, efikasnija, iskoristite ovaj momenat i budite konkurentni na tržištu”, savetuje Vasić.

Od kada postoji bankarstvo procenjuje se kome dati kredit, a kome ne, i to je, kako kaže, poslovna politika svake pojedinačne banke. 

“Kada imate dobre ekonomske pokazatelje u celom svetu, rast društvenog proizvoda, rast plata i tome slično, i stabilno snadbevanje, onda je politika kreditiranja malo lakša, odnosno jednostavnija i taj novac je dostupniji. Međutim, čim se neki poremećaj javi, bilo gde u svetu onda se uvek razmišlja – kako to može da utiče pre svega na portfolio već plasiranih kredita koje banke imaju kod sebe, jer znate, uvek kada vi odobravate kredit očekujete da će biti dobro ili procenjujete da će biti dobro. Međutim, dešavaju se stvari poput kovida 19,  koje niste mogli da predvidite u svom planu”, ističe Vasić.

I taman kad smo izašli iz kovida, dodaje on, pojavio se sukob Rusija – Ukrajina, Rusija – svet, koji takođe donosi jednu dozu znaka pitanja bilo kome, pa i bankama, i naravno sušna godina koja je uticala na poljoprivredu, na prinose cene.

Oni koji imaju stambene kredite kažu da su im rate povećene čak i do pet odsto.

“Pažljivo pročitati ugovor, postoje dve vrste kamata” 

Vasić je naveo da to zavisi od toga koji kredit imaju. Savetuje građanima da pre potpisivanja dobro pročitaju ugovor, jer postoje dve vrste kamata – fiksna i varijabilna.

“Pretpostavljam da su u pitanju dinarski krediti sa varijabilnom kamatnom stopom. Ono što svako od nas treba da uradi je da pažljivo pogleda ugovor. Ako ste uzeli dinarski kredit i imate fiksnu kamatnu stopu, onda do kraja isteka vašeg ugovora plaćate istu mesečnu ratu”, objašnjava Vasić.

Ukoliko imate varijabilnu kamatnu stopu, dodaje on, takav ste ugovor potpisali, imate maržu banki i imate recimo “Blibor”, to je prosečna kamatna stopa po kojoj banke razmenjuju dinare na tržištima u Srbiji.

“Onda postoji mogućnost zbog promene politike, odnosno zatezanja kaiša, monetarne vlasti žele da učine malo novac nedostupnijim centralnoj banci upravo iz razloga što postoji inflacija. A inflacija postoji zato što se poremetila ponuda i tražnja, nema dovoljno gasa, odnosno ne možete da ga nađete i ne možete da nađete naftu, i kad to dvoje saberete onda dobijete inflaciju i ta inflacija mora da se gasi, a gasi se tako što smanjite tražnju. A tražnju ćete smanjiti tako što učinite kredite nedostupnijim”, objašnjava Vasić.

“Globalna kretanja se prelivaju i na banke” 

Građanima poslednjih dana stižu obaveštenja iz Poštanske štedionice o povećavanju troškova održavanja računa, povećavanju tarifa.

Gost Beogradske hronike navodi da se dešava povećanje cena usluga, i da ima više razloga za to.

“Konkretno u ovoj banci ne znam razlog, ali jedan od razloga za povećanja cena takvih usluga je ovo globalno kretanje. Obično ljudi kažu – pa kakve veze imaju gas i nafta sa bankama. Imaju, jer su lanci snadbevanja pokidani i vi danas ako hoćete da jedan hardver poručite, čekaćete godinu i po do dve godine, a cena je 20 do 30 odsto veća nego pre izbijanja ukrajinsko-ruske krize. Tako da se sve to preliva na banke. To ne znači da će svaka banka u tom istom trenutku podići cene, već procenjuje trenutak kada će doći do korekcija cena svojih usluga”, zaključio je Vasić.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html

Admin

Read Previous

Piksi za RTS: Utisci su podeljeni, nekada u fudbalu ispadne ovako

Read Next

KAŽU DA SASI VODA MOŽE DA SKINE 3,5 KG ZA 7 DANA: Napitak nutricionistkinje za mršavljenje! (RECEPT)