Eskobar: Nema rokova za dogovor Beograda i Prištine, ali radimo na ubrzavanju

Gabrijel Eskobar rekao je da SAD podržavaju francusko-nemački predlog, ali da nema nikakvih rokova. U nastavku sledi ceo intervju koji je Eskobar dao za emisiju “Oko magazin” na RTS-u.

Gospodine Eskobar, jeste li doneli neke rokove?

– Ne, apsolutno ne. Ne znam odakle je to poteklo, ali nema rokova.

Ali pomenuli ste da bi u roku od nekoliko nedelja moglo da se dođe do rešenja. Šta to znači?

– Rekao sam da postoji francusko-nemački predlog koji podržavamo. To je predlog koji treba razmotriti i koji će nam pomoći da veoma brzo ostvarimo napredak u dijalogu. Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU. Kao prvo, nije na nama da postavljamo rokove, ali koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani.

Da, ali pominjane su nedelje.

– Da, pominjane su nedelje, ali mislim da to znači da ovaj predlog treba veoma pažljivo razmotriti i treba ga posmatrati u kontekstu onoga što se dešava u Evropi. Evropa se suočava s jednom od najvećih kriza od Drugog svetskog rata i važno je konsolidovati našu zajednicu, stvoriti stabilnost u Evropskom prostoru dok se bavimo krizom u Ukrajini. Zato je ideja napretka ka stvaranju stabilne situacije na Balkanu u ovom trenutku apsolutno važna. Što pre razmotrimo prilike da to postignemo, to će biti bolje.

Mislite li da je moguće postići bilo kakvo rešenje u roku od nekoliko nedelja?

– Nije mi poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu.

Šta je sa 24. februarom koji je pominjan?

– Ne znam odakle je to poteklo, ali to apsolutno nije tačno.

To znači da se 24. februara neće dogoditi ništa posebno koliko je vama sad poznato?

– Ne. U stvari, video sam neke izveštaje. Nema pretnji, nisu planirane nikakve sankcije. S našeg stanovišta, i Srbija i Kosovo su važni, konstruktivni partneri i sve to treba da bude urađeno u kontekstu dijaloga koji vodi EU.

Zašto ste tražili od Prištine da odloži svoju politiku s uvođenjem registarskih tablica na deset meseci? Je li to samo lep okrugao broj, ili postoji neko dublje značenje?

– Ne, sprovođenje je počelo u toku leta. Tada smo zatražili odlaganje primene od godinu dana da bismo se bolje pripremili, da bi se oni sami bolje pripremili. Otad su prošla dva meseca, tako da i dalje tražimo preostalih deset meseci.

U suštini, rok ostaje isti, prvi septembar?

– Tako je.

Znači to je isti rok kao ranije?

– Cilj je, manje-više, bio prvi septembar, ali mi smo zatražili da to bude prvi septembar sledeće godine.

Šta ako Priština to odbije? Ako kažu, izvinite, ne možemo da vas poslušamo, moramo ovo da sprovedemo?

– Naš razgovor o tome je i dalje u osetljivoj fazi. Zaista se nadam da će produžiti rok, nadam se da će prihvatiti zahtev zemalja Kvinte i lični zahtev državnog sekretara da to odlože da bi primena bila manje haotična i da bi se stekli uslovi za valjano sprovođenje.

Šta to znači? Šta će se desiti za tih deset meseci?

– Tokom tih deset meseci od njih će se zahtevati da obave informativnu kampanju, da obave više konsultacija sa zajednicama koje će biti pogođene time i da bude više koordinacije s međunarodnom zajednicom.

Jeste li u razgovorima s Prištinom pomenuli Zajednicu srpskih opština? Postoje li neki rokovi za to?

– Ne, nema rokova, ali verujemo da je to postojeća obaveza koja mora biti ispunjena. I da, uvek pokrećem to pitanje s kosovskim vlastima.

U roku od nekoliko nedelja, za deset meseci, ili za deset godina, kako sad izgleda?

– Sada. To je postojeća obaveza i jedina obaveza u okviru briselskog dijaloga koja je prošla kroz kosovsku skupštinu. Zato je od ključne važnosti da se reši to pitanje kad razmišljamo o zajednici na severu Kosova i o tome kako oni mogu da ostvare svoja prava i kao građani Srbije i kao građani Kosova. Oni imaju pravo da učestvuju u kulturnom, društvenom i političkom životu Srbije u skladu s Ustavom Srbije i na osnovu svog državljanstva Srbije, ali imaju pravo i na punu zaštitu institucija Kosova na osnovu svog kosovskog državljanstva. Zato je osnivanje Zajednice srpskih opština ključni preduslov za ostvarivanje napretka.

Šta mislite, da li Srbi i njihova imovina na Kosovu bezbedni u ovom trenutku? Od početka ove godine bilo je više od sto nacionalno motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu. Ne bih rekao da je to sjajna atmosfera za postizanje stabilnog rešenja.

– Jasno smo stavili do znanja da su bezbednost i dobrobit te zajednice od apsolutne važnosti za stabilnost regiona u celini. Mislim da kosovska vlada to shvata i slažu se s nama. Cela međunarodna zajednica je fokusirana na to da ta zajednica bude zaštićena i to ne samo kroz kosovske institucije. Imamo i Euleks i Kfor koji su izuzetno fokusirani na bezbednost te zajednice i nastavićemo da izražavamo ozbiljnu zabrinutost povodim svih napada, svih incidenata i posvećuje se mnogo pažnje dobrobiti te zajednice.

Pravite li neke procene? Šta se dešava s informacijama koje dobijate?

– Važno je da smo spremni da ozbiljno razmotrimo zabrinutost te zajednice ako postoji. I shvatamo je ozbiljno. Naša ambasada u Prištini je u čestom kontaktu s tom zajednicom. Programi USAID-a su usmereni na stvaranje određenih institucija i određenih puteva saradnje kako bismo mogli da razrešimo zabrinutosti ukoliko postoje, u koordinaciji s Vladom Kosova. Svi su fokusirani na dobrobit te zajednice.

Da li je sada dobra atmosfera? Ima li po vašem mišljenju napetosti između Beograda i Prištine? Kakva je atmosfera za ubrzavanje procesa traženje rešenja?

– Postoje dva podsticaja za ovaj dijalog. Dijalog pod okriljem EU mora biti mnogo više strateški, a ne samo instrument za rešavanje kriza poput ove s registarskim tablicama i nalepnicama i tome slično.

I Zajednica srpskih opština.

– Ne, Zajednica je strateško pitanje i treba da bude osnovana. Ali govorim o podizanju nivoa hitnosti dijaloga i postizanja stabilnog rešenja između Srbije i Kosova. Mislim da je sad pravi trenutak. Mislim da je bilo nekih pozitivnih i negativnih trendova u Evropi. Negativni su, svakako, pretnje bezbednosti i stabilnosti koje dolaze od Rusije, ali pozitivno je što je Balkan i dalje prostor ogromnih ekonomskih mogućnosti. Jedna od stvari o kojima sam razgovarao s gradonačelnicima sa severa Kosova je činjenica da se oni nalaze na strateškoj lokaciji između tri članice inicijative Otvoreni Balkan. To znači da u okviru onoga o čemu smo razgovarali u pogledu odnosa između Srbije i Kosova postoje mogućnosti koje mogu dovesti do nekih veoma povoljnih rezultata.

Šta je s napetostima? Šta mislite o tome? Osećate li ih?

– Osećam ih. Osećam zabrinutost te zajednice, osećam da postoji nedostatak poverenja, ali osećam i da se kosovska strana trudi da premosti taj jaz. Obavio sam mnogo razgovora s premijerom i predsednikom Kosova u kojima su oni predstavili svoje napore da dopru do te zajednice. Zato mislim da postoji dobra volja s obe strane, mislim da konstruktivnom saradnjom s Beogradom i Prištinom možemo pomoći da se učini nešto za tu zajednicu i ne samo za tu zajednicu, već za region u celini.

Pomenuli ste dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem EU. Koja je uloga SAD i američkog izaslanika? Da li donosite štap?

– Ne, mi smo kredibilan i važan glas u tom procesu. Taj dijalog mora biti pod okriljem EU iz mnogo razloga. U Evropi ste. Glavna težnja vam je ulazak u EU. Kad se dođe do tih rešenja, ona moraju voditi ka evropskim integracijama. Međutim, mi ih podržavamo politički, ekonomski, tehnički i imamo svoje bilateralne kanale kojima pomažemo da strane dođu do obostrano zadovoljavajućeg rešenja. Veoma aktivno podržavamo dijalog, ali on se odvija i odvijaće se pod okriljem EU.

Rekli ste da EU vodi dijalog, ali moć dolazi iz SAD, zar ne?

– Ne. Ne bih potcenjivao uticaj i kapacitet EU. Oni su postigli izuzetne stvari na Zapadnom Balkanu. U stvari, svaka pozitivna stvar na Zapadnom Balkanu – od Dejtona, preko budućeg ishoda razgovora Kosova i Srbije – postiže se kroz saradnju EU i SAD. To je dobitna formula i nastavićemo da je primenjujemo.

Samo kažem da postoji snažno uverenje da se bilo kakvo rešenje može postići jedino ako SAD izvrše pritisak.

– Ja to ne bih nazvao pritiskom već angažovanjem, pomoći i ulaganjem u građenje kapaciteta. O tome se radi. Nije mi namera da koristim štap kako bih unapredio dijalog. Namera mi je da koristim saradnju i inovaticije da bi se došlo do zaista pozitivnih rešenja u regionu u kom već postoje mnogi pozitivni trendovi.

To onda može potrajati. Ne možemo govoriti o brzim rešenjima.

– Mislim da se veoma brzo možemo dogovoriti o tome kako da krenemo napred.

Bez pritiska?

– Da, mislim da se kroz dijalog i saradnju to može postići bez pritiska. Mislim da postoje mnoge mogućnosti, pre svega ekonomske.

Koje su vaše glavne primedbe na račun Beograda i Prištine?

– Kakve primedbe?

Na njihovu politiku. Šta vam se ne dopada?

– Ne bih rekao da imamo primedbe. Zabrinuti smo što dijalog ne napreduje. Verujemo da obe strane treba konstruktivno da se uključe u dijalog koji vodi EU, obe strane treba da primene postojeće sporazume i obe strane treba da se obavežu na mirno rešavanje svih sporova.

Da li bi SAD podržale kompromis koji ne uključuje uzajamno priznanje, jer se stalno ponavlja da SAD podržavaju uzajamno priznanje?

– SAD podržavaju uzajamno priznanje. Smatramo da bi to bilo najbolje za region. Ali suština dijaloga je da dve strane nađu rešenje koje im odgovara. Ako postoji rešenje koje odgovara obema stranama…

Bez uzajamnog priznanja?

– Ako se dve strane dogovore, da.

Znači, nećete vršiti pritisak da se to desi?

– Stalno koristite reč “pritisak”. Ne bih to nazvao pritiskom, već podsticajem. Moramo naći veoma održiv krajnji rezultat koji odgovara obema zemljama. Naš stav je sve vreme bio da je priznanje verovatno najbolje rešenje, ali ako dve strane nađu drugačije rešenje, podržaćemo ga. Međutim, u međuvremenu moramo ostati uključeni u dijalog, moramo sprečavati bilo kakva sukobljavanja i bilo kakvu vrstu nasilja između dveju strana koje bi destabilizovalo ceo region.

Samo sam hteo da objasnim da koristim reč “pritisak” jer postoji osećaj pritiska, posebno sada, u ovoj fazi.

– Zaista želim da ljudi shvate da u ovom trenutku imamo partnerski odnos sa Srbijom. Taj odnos se ubrzano poboljšava i obe strane imaju koristi od toga. Želimo da iskoristimo taj pozitivni zamah i ekonomski napredak i društveni i kulturni napredak u regionu kao deo podrške dijalogu.

Ali bez pritiska?

– Kako vi definišete pritisak?

Kad morate da uradite nešto što ne želite.

– Ako mislite na sankcije, ili ekonomsku blokadu, ili političku izolaciju, ne vidim da će se to desiti.

Dobro, šta sledi?

– Nastavićemo da se konsultujemo s oba glavna grada, specijalni izaslanik EU će posećivati region i nastaviti da razmatra francusko-nemački predlog i da traži načine za tumačenje tog predloga koji nam mogu dati jasan strateški okvir za napredak pregovora.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Šta se dešava sa telom ako žena dugo nema seksulne odnose, naročito starija

Read Next

FBI: U Trampovoj kući nađeni osetljivi podaci o Kini i Iranu