EBRD duplo uvećao prognozu rasta za Srbiju

U prvom kvartalu 2021. srpska ekonomija je, kako se ističe u izveštaju, porasla za 1,7 procenata u odnosu na isti kvartal 2020, podržana snažnim razvojem građevinskog sektora, ali i rastom industrijske proizvodnje, trgovine, transporta i turizma.

Rast BDP-a u 2021. godini biće podržan dodatnim vladinim izdacima za zdravsto, subvencijama za zarade i jednokratnim isplatama penzionerima i drugim kategorijama stanovništva, navodi se u dokumentu.

Za 2022. godinu EBRD očekuje da stopa rasta srpske ekonomija uspori na 3,5 procenta. 

Ova međunarodna investiciona i kreditna institucija očekuje oporavak potrošnje u Srbiji nakon pandemije kovida 19 i povećanje javnih investicija u skladu sa nastavkom ekspanzivne fiskalne politike.

U tom kontekstu podseća da je Vlada, nakon dva paketa podrške tokom prošle godine, usvojila dodatne mere fiskalnih podsticaja od 4,5 procenata BDP-a (dve milijarde evra) za 2021. godinu.

Budžet za 2021. godinu, takođe, uključuje znatno povećanje javnih investicija, ukazuje se u izveštaju.

Snažan ekonomski oporavak Srbije 

Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Srbiju i Zapadni Balkan, kaže da su zadovoljni snažnim ekonomskim oporavkom Srbije i da Banka ostaje posvećena pružanju podrške vlastima u održanju ubrzanog rasta.

“Jačanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška dobro strukturisanim ulaganjima u saobraćajnu i ekološku infrastrukturu, kao i tranzicija ka zelenoj energiji biće ključni prioriteti za bolji rast nakon krize zbog kovida 19”, dodaje on.

Generalno, efekti pandemije kovida 19 na srpsku ekonomiju u 2020. godini bili su umereni, piše u izveštaju EBRD-a.

Struktura ekonomije, s ograničenim prihodima od turizma i relativno visokim udelom osnovnih dobara u proizvodnoj strukturi, zaštitila je zemlju od dubljeg šoka. Kombinacija velikih vladinih paketa podrške i manje restriktivne mere zaključavanja tokom većeg dela godine, rezultirala je ekonomskom kontrakcijom od samo 1,0 odsto prošle godine, napominje EBRD.

Dodaje da je vlada reagovala na pandemiju 2020. godine sa dva paketa pomoći, ukupne vrednosti oko 13 procenata BDP-a (5,8 milijardi evra), koji su obuhvatili podršku zdravstvenom sektoru, subvencionisanje zarada, finansijsku podršku građanima, odlaganje poreza i podršku likvidnosti malim i srednjim preduzećima putem šeme kreditnih garancija.

Javni dug se povećao za oko pet procentnih poena u 2020. godini, dostigavši 58 procenata BDP-a, navodi se u dokumentu.

Što se tiče rizika, prema oceni EBRD-a, oni su uravnoteženi i prvenstveno se odnose na tempo oporavka eksterne potražnje i brzinu sprovođenja projekata javne infrastrukture i strukturnih reformi.

Kada je reč o prognozi za ceo Zapadni Balkan, EBRD očekuje da će proizvodnja u ovom regionu porasti za 5,1 odsto 2021. godine, što je odraz snažnih rezultata u dosadašnjem delu godine i nastavka fiskalnih podsticaja.

Međutim, kontinuirana neizvesnost u vezi sa ograničenjem putovanja opterećuje izglede ekonomija zavisnih od turizma. Za 2022. godinu se predviđa usporavanje rasta regiona na 3,8 odsto.

Što se tiče pojedinačnih ekonomija na Zapadnom Balkanu, EBRD je povećala prognozu rasta Crne Gore za 3,5 procentnih poena u odnosu na septembar, na 6,0 posto za 2021, u Severnoj Makedoniji očekuje rast od 4,0 odsto, za BiH projektuje rast od 3,5 odsto, dok je prognoze za Albaniju i kosovsku privredu ostavila na nepromenjenom nivou od po 4,0 odsto.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorčik izjavila je da, iako revidirane prognoze daju razloge za optimizam, ostaje velika neizvesnost u pogledu kretanja delta soja kovida 19, koji predstavlja posebno veliki rizik za zemlje sa manjim napretkom u vakcinaciji, kao i za ekonomije koje se u velikoj meri oslanjaju na međunarodni turizam.  

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/13/ekonomija.html

Admin

Read Previous

Bolt bolji od Krajinovića u tri seta

Read Next

Povećao se broj ultrabogatih u svetu, SAD prevazišle Aziju i Pacifik po broju milionera