Mešanac Gavrilo sa Novog Beograda, starosti 2,5 godine, živi sa tri vlasnika. U pitanju su bračni par i njihov sin, tinejdžer Branko. Okidač da zatraže moju pomoć je bilo to što je Gavrilo u poslednje vreme nekoliko puta ozbiljno zarežao na Branka.
Prvi put se režanje desilo pre 2 meseca. Kada sam ih detaljnije ispitao o njegovom ponašanju i njihovom odnosu prema psu, shvatio sam da problemi sa Gavrilom traju mnogo duže, a ne od trenutka kada je prvi put zarežao.
Naime, on je vrlo rano počeo da ispoljava svoju agresivnost prema drugim psima. Kada bi video psa, on bi počeo agresivno da laje i jako vuče na povodniku. Vlasnici su zato vrlo brzo počeli da zaobilaze druge pse. To je bio način na koji su oni reagovali – izbegavanjem kontakta sa drugim psima, kako bi sprečili neprijatne situacije, što je bilo opravdano obzirom da nisu poznavali druge načine rešavanja ovog problema. Međutim, izbegavanjem kontakta Gavrilo nije bio u mogućnosti da se socijalizuje sa drugim psima.
Posle nekog vremena odlučili su se za kastraciju, ali posle nje, stanje se nije popravilo. U praksi se dešava da se stanje psa koji pokazuje agresivnost posle kastracije pobošlja, nekada ostaje manje-više isto, a ponekad pas pokazuje još veću agresivnost. Prema tome kastracija nije mera koja sigurno pomaže kod pojave agresivnosti pasa. Dalje, Gavrilo je pokazivao ogromno uzbuđenje i agresiju u slučaju kada neko prođe pored stana, ili zazvoni na interfonu.
Sve ovo je dovodilo do velike unutrašnje teskobe kod njega, a kada je pas ima, on mora na neki način da se oslobodi iste. Neki psi u slučaju teskobe mogu da uništavaju stvari po stanu, neki cvile, neki se olakšavaju u kući, a neki, kao Gavrilo pokazuju agresiju, ponekad i prema svojim vlasnicima.
Ono što je dodatno otežavalo situaciju je bila smanjena fizička aktivnost psa. Šetnje su povremeno bile skraćivane, da bi se izbegle neprijatne situacije sa drugim psima, kao i vuča na povodniku, koja je bila izražena. Umesto da bude prijatna, kako za psa tako i za vlasnike, postala je aktivnost koja je izazivala nelagodnost i napetost kod vlasnika, a ona se odražavala nepovoljno na odnos između vlasnika i psa.
Psi znaju da se opuste posle fizičke aktivnosti. Ona treba da je svakodnevna i dovoljna shodno njegovim potrebama, a ne potrebama vlasnika. Različiti psi imaju različitu potrebu za aktivnošću. Gavrilo je počinjao šetnju sa velikom tenzijom, jer psi mogu da se znatno uzbude, ako očekuju da će napolju imati neprijatne situacije. Šetnje bi bile nastavljene sa njegovim burnim reakcijama, a unutrašnja tenzija je verovatno ostajala u njemu i po povratku u stan.
Pri takvim okolnostima šetnjom nije postignut bitan cilj – oslobađanje viška energije i opuštanje psa. Za stabilnost psa veoma je važno i kako se vlanici ophode prema psu. Ako je pas napet i laje, a vlasnici ga gledaju u oči, pričaju sa njima ili imaju fizički kontakt sa njim, onda pas uči da takvo ponašanje proizvodi određenu reakciju vlasnika, odnosno pažnju. Zato pas teži da ponavlja takvo ponašanje.
Takođe, ako pas često ostvaruje komunikaciju sa vlasnikom na svoju inicijativu i za to dobije pažnju od strane vlasnika, onda on uči da mu je takvo ponašanje dozvoljeno. Inicijativu može da ispoljava i u drugim situacijama, odnosno da teži generalizaciji da on uvek donosi odluku, što nije dobro, pogotovo ako pas pokazuje i neželjene oblike ponašanja.
Vrlo je bitno detaljno opisati kada se prvi put i pod kojim uslovima ispoljila agresija. U njihovom slučaju desila se jednog dana kada je Branko ležao na krevetu, dok je Gavrilo bio pored njega. Branko je hteo da pomazi ljubimca, ali je ovaj zarežao na njega. Sve se desilo dok su Brankove oči bile u istom nivou kao i Gavrilove. U očima vlasnika ovakav prizor izgleda strašno, pogotovo u slučaju Gavrila, kod koga se u tada koža na njegovom licu znatno izbora.
Ako pas u ovakvim slučajevima reaguje burno, to uglavnom može biti posledica iznenađenja i straha usled pokušaja maženja, ili pas navikne da komunikaciju ostvaruje na svoju inicijativu, pa mu se u pojedinim trenutcima ne svidi kada vlasnik prvi preduzme korak u komunikaciji. Agresija može nastupiti i ako je pas blizu hrane ili njemu bitne igračke, a svaki slučaj treba detaljno ispitati.
Radi prevazilaženja ustanovljenih problema, realizovan je čitav niz novih aktivnosti. Promenili smo okovratnik, podesili njegovu širinu, uveli rutine u vođenju i brzo je šetnja sa njim postala uživanje, pogotovo kada nije bilo drugih pasa. U slučaju susreta sa drugim psima uvežbavao sam vlasnike kako da brzo i efikasno preusmere njegovu pažnju i tako umanje njegovu neprijatnost, a kasnije kako da prilaze drugim psima i koje pse da biraju za kontakt.
Kasnije je pas sve više obraćao pažnju na onoga ko ga vodi, a manje na druge pse. Još jedan od problema je bio što u njihovom kraju često ima vrlo malo pasa, tako da smo išli na šetalište gde smo mogli da dođemo u kontakt sa mnogo većim brojem pasa i usmeravamo njegovo ponašanje ka mirnom i opuštenom. Na taj način smo napravili bitne korake u njegovoj socijalizaciji, a ujedno i ka smirivanju tenzije psa prilikom izlaska napolje.
Povećali smo fizičku aktivnost, koja je bila svakodnevna, dovoljna i što je vrlo bitno, nije bilo velikih varijacija u vremenu provedenom sa psom napolju iz dana u dan. Gavrilo je imao i potrebu za intenzivnom fizičkom aktivnošću, tako da su vlasnici naučeni kako da ga dodatno istroše, bez straha po njegovu i bezbednost drugih pasa.
Naučili smo ga različitim disciplinskim radnjama. Vlasnici su obučeni u kojim trenutcima mogu da ih primene, jer ako je pas izuzetno uzbuđen ili izuzetno fokusiran na određeni nadražaj, bilo je potrebno prvo preusmeriti njegovu pažnju, tako da smo radili upravo na navedenom preusmeravanju. Rad u stanu je takođe vrlo bitan. Vlasnici su naučili koje ponašanje Gavrila da ignorišu, koje da nagrađuju, a koje da spreče i na koji način.
Kao proizvod tih vežbi Gavrilo je naučio da će kada čuje zvono, umesto dugog i intenzivnog lajanja što je ranije praktikovao, vrlo brzo po usmeravanju pažnje na vlasnike dobiti nagradicu za pse. Takođe, vlasnici su shvatili da oni treba da započinju i završavaju sve aktivnosti sa psom, kao i da Gavrilo za poželjno ponašanje dobija nagradu. Suprotno tome, za nepoželjno ponašanje nagrada je izostajala.
U početku rada je Gavrilo pokazao agresiju još dva puta prema Branku. Analizirali smo te situacije, utvrdili uzroke nepoželjnog ponašanja i našli način kako da ih sprečimo ubuduće. Pošto je Gavrilov napredak bio blag i postepen, časove smo proredili, kako bi vlasnici imali vremena da rade i uvežbaju zadato, a Gavrilo je imao vremena da naučeno usvoji.
Na obostrano zadovoljstvo, vlasnici su zaključili da je efekat vežbi bio dobar, napredak u ponašanju psa bitan, da su bolje shvatili njegove potrebe i naučili kako da ih zadovoljavaju. Preporučeno je da se po potrebi mogu javiti radi eventualnih konsultacija.
Sajt: https://bondwithdog.com/
