DR LEJLA R. STOJANOVIĆ: Ovo je sve što treba da znate o vakcini protiv korone!

Svi smo čuli da je imunizacija velika šansa čovečanstva za borbu protiv kovida 19,ali situacija je još uvek neizvesna – zbog postojeće epidemiološke situacije,novih sojeva virusa i nedovoljnog broja vakcina u svetu, što nije slučaj sa Srbijom. Ipak, okončanje krize kod nas i te kako zavisi od saradnje građana da prime vakcinu i prate epidemiološke smernice. Uz to, važno je da se vakcinišu i protiv drugih bolesti, poruka je dr Lejle R. Stojanović.

Vakcinacija je jednostavan, siguran i efikasan način zaštite ljudi od štetnih bolesti,pre nego što stupe u kontakt s njima. Koristi prirodnu odbranu vašeg tela za izgradnju otpornosti na određene infekcije i čini vaš imunološki sistem jačim. Danas je važna više nego ikad: kada se vakcinišemo, ne štitimo samo sebe već i one oko nas.Inače, na raspolaganju su nam vakcine za zaštitu od najmanje 20 bolesti. Zajedno, ove vakcine svake godine spasu živote do tri miliona ljudi.”

Nekim ljudima, poput onih koji su ozbiljno bolesni, savetuje se da ne uzimaju određene vakcine, tako da zavise od nas ostalih da bi se vakcinisali i pomogli u smanjenju širenja bolesti.

“Tokom pandemije kovida 19 vakcinacija je i dalje presudno važna. Pandemija je prouzrokovala pad broja dece koja se rutinski imunizuju,što bi moglo dovesti do povećanja bolesti i smrti od bolesti koje se mogu sprečiti. SZO je stoga pozvala države da osiguraju nastavak osnovnih imunizacija i zdravstvenih usluga, uprkos izazovima koje postavlja kovid 19.”

“Kada dobijete vakcinu, vaš imunološki sistem reaguje: prepoznaje klicu koja napada, poput virusa ili bakterija; proizvodi antitela– proteine koje imunosistem prirodno proizvodi za borbu protiv bolesti.”

Naš imunosistem je dizajniran da pamti.

Pamti bolest i kako se boriti protiv nje.Ako ste u budućnosti izloženi klici, vaš imunološki sistem može brzo da je uništi, pre nego što se osećate loše. Jednom izloženi jednoj ili više doza vakcine, obično ostanemo zaštićeni od bolesti godinama, decenijama ili čak celog života. To je ono što vakcine čini tako efikasnim.Umesto da lečimo bolest nakon njenog nastanka, vakcine nas u prvom redu sprečavaju da se razbolimo. Naime, vakcine deluju tako što treniraju i pripremaju prirodnu odbranu tela – imunološki sistem – da prepozna i bori se protiv virusa i bakterija.”

Manja je verovatnoća da virus ili bakteriju prenesete drugima.

“Kako se više ljudi u zajednici vakciniše, sve manje ljudi ostaje ranjivo i manja je mogućnost da zaražena osoba prenese patogenna drugu osobu. Smanjivanje mogućnosti da patogen cirkuliše u zajednici štiti one koji ne mogu da se vakcinišu (zbog zdravstvenih uslova, poput alergija ili starosti) od bolesti koju vakcina cilja. Čak i nakon što se prvi put postigne imunitet stada i primeti smanjeni rizik od bolesti kod neimunizovanih ljudi,ovaj rizik će nastaviti da opada ako obuhvat vakcinacijom nastavi da se povećava. Kada je pokrivenost vakcinom vrlo velika, rizik od bolesti kod onih koji nisu imuni može postati sličan onima koji su zaista imuni.”

Koji procenat populacije treba da bude vakcinisan protiv kovida 19?

“Procenat populacije koja mora biti vakcinisana protiv kovida 19 da bi počela da indukuje imunitet stada nije poznat. Ovo je važno područje istraživanja i verovatno će se razlikovati u zavisnosti od zajednice, vakcine, populacije koja ima prioritet za vakcinaciju i drugih faktora.”

Kod kojih bolesti je još važan imunitet stada?

“Imunitet stada važan je atribut vakcina protiv poliomijelitisa, rotavirusa, pneumokoka, hemofilus influence tipa B, žute groznice, meningokoka i brojnih drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama.Ipak, to je pristup koji deluje samo za bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom sa elementom širenja od osobe do osobe. Na primer, tetanus se hvata od bakterija u okolini, a ne od drugih ljudi, tako da oni koji nisu imunizovani nisu zaštićeni od bolesti čak i ako je većina ostatka zajednice vakcinisana.”

Koje bolesti još sprečavaju vakcine?

Štite od mnogih bolesti, uključujući grip, upalu pluća, rotavirus, male boginje, rubeole, varičelu, zauške, rak grlića materice, koleru, difteriju, hepatitis B, japanski encefalitis, meningitis, pertusis, polio, besnilo, tetanus, tifus, žutu groznicu.Neke druge vakcine su trenutno u fazi izrade ili se pilotiraju, uključujući one koje štite od ebole ili malarije. Nisu sve vakcine potrebne u našoj zemlji. Neke se mogu dati samo pre putovanja, u rizičnim oblastima ili osobama sa visokorizičnim zanimanjima. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom da biste saznali koje su vakcinacije potrebne vama i vašoj porodici.”

Šta još treba znati?

“Bez vakcina, rizikujemo ozbiljne bolesti i invaliditet zbog bolesti poput morbila, meningitisa, upale pluća, tetanusa i poliomijelitisa. Mnoge od ovih bolesti mogu biti opasne po život.Iako su neke bolesti možda postale neobične, klice koje ih uzrokuju nastavljaju da cirkulišu u nekim ili svim delovima sveta. Lako mogu da pređu granice i zaraze svakoga ko nije zaštićen”.

Da li svi mogu da se vakcinišu?

Skoro svi mogu da se vakcinišu. Neki zavise od toga da li će se drugi vakcinisati kako bi se osiguralo da su i oni zaštićeni od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom. Zbog nekih medicinskih stanja pojedine osobe ne bi trebalo da uzimaju određene vakcine ili bi trebalo da sačekaju pre nego što ih dobiju. Ovi uslovi mogu da uključuju: hronične bolesti ili tretmani (poput hemoterapije) koji utiču na imunosistem; teške i po život opasne alergije na sastojke vakcine, koje su vrlo retke; ako na dan vakcinacije imate tešku bolest i visoku temperaturu. Ovi faktori se često razlikuju za svaku vakcinu. Ako niste sigurni da li bi vi ili vaše dete trebalo da dobijete određenu vakcinu, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom, pomoći će vam da donesete pravilnu odluku o vakcinaciji za vas ili vaše dete.”

Neki se plaše neželjenih efekata.

“Vakcinacija je sigurna, a neželjeni efekti su obično manji i privremeni, kao što su bolna ruka ili blaga temperatura. Ozbiljniji neželjeni efekti su izuzetno retki. Zapamtite, mnogo je verovatnije da ćete biti ozbiljno povređeni bolešću koja se može sprečiti vakcinom nego vakcinom.Na primer, tetanus može da izazove ekstremne bolove, grčeve mišića (vilica) i krvne ugruške, male boginje mogu da izazovu encefalitis (infekciju mozga) i slepilo. Mnoge bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom mogu čak rezultirati smrću. Koristi od vakcinacije uveliko premašuju rizike, a bez vakcina bi se pojavilo još mnogo bolesti i smrtnih slučajeva.”

Postoji li veza između vakcina i autizma?

Nema dokaza o bilo kakvoj vezi između vakcina i autizma ili autističnih poremećaja. Ovo je dokazano u mnogim studijama, sprovedenim na vrlo velikim populacijama. Studija iz 1998, koja je pokrenula zabrinutost zbog moguće veze između vakcine protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR) i autizma kasnije je ustanovljena kao ozbiljna prevara.Lekar koji je to objavio izgubio je lekarsku dozvolu. Nažalost, stvoren je strah koji je doveo do pada stope imunizacije u nekim zemljamai posledičnih izbijanja ovih bolesti.”

ŠTA SE ZAISTA NALAZI U VAKCINI?

Svi sastojci u vakcinama, kao i same vakcine, temeljito se ispituju i nadgledaju kako bi se osiguralo da su bezbedne. Mnoge komponente koje se koriste u vakcinama prirodno se javljaju u telu, okolini i hrani koju jedemo. Sastojci vakcine igraju važnu ulogu u osiguravanju da je vakcina sigurna i efikasna. Neki od njih uključuju: Antigene– ubijeni ili oslabljeni oblik virusa ili bakterije koji trenira naša tela da prepoznaju i bore se protiv njih ako se s njima susretnemo u budućnosti. Adjuvante– pomažu u jačanju našeg imunološkog odgovora. To znači da pomažu vakcinama da rade bolje. Konzervanse– obezbeđuju da vakcina ostane efikasna. Stabilizatore– štite vakcinu tokom skladištenja i transporta.

MOŽE LI SE DETETU ISTOVREMENO DATI VIŠE VAKCINA?

Naučni dokazi pokazuju da davanje nekoliko vakcina istovremeno nema negativan efekat.Deca su svakodnevno izložena nekoliko stotina stranih supstanci koje pokreću imunološki odgovor. Jednostavan čin jedenja hrane unosi nove klice u telo, a brojne žive u ustima i nosu.

Kada je moguća kombinovana vakcinacija (npr. za difteriju, pertusis, tetanus), to znači manje injekcija i smanjuje nelagodnost za dete.To takođe znači da vaše dete uzima pravu vakcinu u pravo vreme kako bi izbeglo rizik od zaraze potencijalno smrtonosnom bolešću.

Preuzeto sa: https://stil.kurir.rs/rss/lepi-zdravi/

Admin

Read Previous

Mali započeo razgovore sa MMF-om u okviru novog savetodavnog aranžmana

Read Next

DOKTORKA TVRDI DA JE VASKRSLA TRI DANA NAKON SMRTI: Jecala sam pred Bogom, videla sam i raj i pakao! (VIDEO)