DOKTOR SAŠA KIKOVIĆ SA VMA: Kada test pokaže povišen šećer, evo šta da radite!

Nezdrava hrana, velike količine industrijski procesirane hrane, stres i slaba fizička aktivnost su “recept” za dijabetes.

Sa doktorom Sašom Kikovićem, endokrinologom sa VMA, razgovarali smo o prvim znakovima koje ukazuju na dijabetes:

*Kada rezultati pokažu povećanu glukozu u krvi, šta pacijent treba da radi? Da li se stanje prati neko vreme ili odmah traže odgovarajući lekovi?

Kod pacijenata koji imaju povišenu glikemiju našte ≥7.0mmol/l i ako se to potvrdi u ponovnom uzorku radi se o šećernoj bolesti i u zavisnosti od tipa treba započeti lečenje. Ako je glikemija našte od 6.1 do 6,9 (* 5.6 – 6,9) mmol/l uraditi test opterećenja šećerom (OGTT). Kada je glikemija našte < 6,1 mmol/l (* < 5,6) a glikemija u 120 min. OGTT-a ≥7.8 i <11.1mmol/l radi se o Intoleranciji na glukozu . Neadekvatna glikemija našte podrazumeva sitaciju kada je glikemija našte od 6.1 do 6.9mmol/l (*5,6-6,9) a u 120 min OGTT-a <7.8mmol/l. Ovo su podaci američke asocijacije za dijabetes.

Nedekvatna glikemija naše i intolarancija na glukozu predstavljaju predijabetes. To stanje zahteva započinajnje lečenja, inicijalno promena stila života( dijeta, fzička aktivnost), a po potrebi i medikamentozna terapija.

Dijagnostički kriterijumi za dijabetes:

1. Glikemija našte ≥ 7,0 mmol/l ili,

2. Glikemija u toku OGTT-a sa 75 g glukoze u 120. minutu ≥ 11,1 mmol/L ili,

3. Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok) ≥ 11,1 mmol/L uz prisustvo tipičnih dijabetesnih simptoma (poliurija, polidipsija, gubitak u telesnoj težini)

4. HbA1C ≥ 6.5%

*Da li se povišena glukoza u krvi može smanjiti dijetom i koji je to način ishrane u pitanju?

Svim pacijentima savetuje se takozvana dijabetična dijeta, a kalorijski unos se prilagođava prema konstituciji pacijenta. Samo lečenje dijetetskim režimom ishrane može se sprovoditi kod pacijenata sa graničnim vrednostima glikemije.

Dijabetična dijeta treba da sadrži 50 – 55% ugljenih hidrata , 30 – 35 % masti (<30 u tipu 2 DM) i 10 – 15% proteina.Broj obroka 5 – 6 dnevno. Što se tiče unosa solikod pacijenata za normalnim krvnim pritiskom preporučuje se 6 g dnevno, a kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom 3 g na dan.

Bitno je fokusirati se na unos najzdravijih ugljenih hidrata, koji se prvenstveno nalaze u voću, povrću, celovitim žitaricama, mahunarkama (pasulj, grašak i sočivo)i u mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Vlakna regulišu varenje hrane i pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Hrana bogata vlaknima uključuje povrće, voće, orahe, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo), pšenično brašno i pšenične mekinje.

Konzumirati rečnu ili morsku ribu barem dva puta nedeljno. Riba može biti dobra alternativa za meso koje je bogato lošim mastima. Na primer, bakalar, tunjevina i iverakimaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego svinjetina ili piletina. Ribe kao što su losos, skuša, tunjevina, sardina i plava riba bogate su omega-3 masnim kiselinama koje doprinose očuvanju KVS.

Hrana koja sadrži mononezasićene i polinezasićene masti može smanjiti nivo holesterola. To su avokado, bademi, orasi, masline i uljane repice, masline i kikiriki. Ali ne preterivati pri unosu navedenih namirnica jer su sve masti vrlo kalorične.

*Namirnice koje treba izbegavati kod dijabetesa?

Dijabetes povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara ubrzavanjem razvoja aterosklerotskih promena. Hrana koja bi se trebala izbegavati kako ne bi došlo do razvoja ozbiljnih poremećaja obuhvata:

  • zasićene masti
  • mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti
  • namirnice visoko obrađenih namirnica životinjskog porekla kao što su šunke, kobasice, slanina i slični proizvodi
  • trans masti: ova vrste masti se nalaze u prerađenim proizvodima, prženim proizvodima, margarinu

Holesterol: Izvori holesterola uključuju mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti, meso, jaja. Cilj je ograničiti unos na oko 200 miligrama (mg) holesterola dnevno.

U redovnoj kontroli terapije treba posebno obratiti pažnju:

• Da li je adekvatna ishrana sastavni deo načina života ?

• Da li dnevni raspored unosa kalorija odgovara vrsti insulinske terapije, načinu života i lokalnim navikama u ishrani ?

• Da li je unos kalorija odgovarajući za željenu telesnu težinu ?

• Da li se obroci i užine uzimaju u odgovarajuće vreme?

• Da li je unos alkohola značajan i da li to doprinosi pojavi hipoglikemija ?

• Da li postoji potreba za posebnim oblicima dijete (poseban način života, pojava komplikacija)?

*Koji faktori rizika su za osobe koje imaju konstantno glukozu na granici?

Kod tih osoba pre svega je povećan rizik za nastanak šećerne bolesti, a ako se takvo stanje ne prepozna na vreme i dođe do pojave manifestne šećerne bolestiti pacijentiu mogu već imati neke komplikacije kao što su oštećenje srcai velikih i malih krvnih sudova, nerava, bubrega i očiju.

*Ako osoba nije imala genetske predispozicije za dijabetes, a do stanja povišene glukoze je došlo u određenoj životnoj dobi (40. 50 ili 60 godina), šta može biti uzročnik?

Gojaznost, smanjena fizička aktivnost i stres su faktori koji utiču na pojavu šećerne bolesti.

Sve faktore možemo podeliti na:

a) Faktori na koji ne možemo uticati je nasleđe. Izraženije je kada je u pitanju dijabetes tip 2 nego u dijabetes tipu 1 koj je insulinozavistan.

b)Faktori na koje nekada možemo, a nekada ne možemo uticati su:

virusne infekcije (coxakie B, Rubeola, Mumps, Citomegalovirus)

neki sastojci hrane (veći unos kazeina), značaj dojenja do prve godine dana života

-neki specifični lekovi i hemijske supstance oštećuju ćelije pankreasa i utiču na proces stvaranja insulina

c) Faktori rizika na koje možemo i moramo uticati :

  • način ishrane
  • nedovoljna fizička aktivnost
  • gojaznost
  • arterijski krvni pritisak
  • pušenje

Procena rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa

Testirati sve osobe sa ITM ≥ 25 kg/m2 i nekim od sledećih faktora rizika (jedan ili više):

1. Fizička neaktivost

2. Žene kod kojih je tokom trudnoće registrovan gestacijski dijabetes ( GD ) ili one kod kojih se dobija podatak o makrozomiji naporođaju (TT novorođenčadi > 4000g)

3. Hipertenzija(krvni pritisak ≥ 140/90)

4. Dislipoproteinemija(HDL-h < 0,90 mmol/l i/ili Tg ≥ 2,82mmol/l)

5. Žene sa dijagnozom sindroma policističnih jajnika ( PCOS)

6. Osobe sa prethodno registovanim poremećajem glukozne tolerancije (IFG, IGT) i izmerenom vrednošću HbA1c ≥ 5,7%

7. Stanja povezana sa insulinskom rezistencijom (akantozis nigrikans, gojaznost)

8. Osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima KVB

Za one koji nemaju navedene faktore rizika preporučuje se testiranje nakon 45-te godine.

Ako su rezultati testa uredni, savetuje se retestiranje nakon tri godine. Takođe, preporučuje se češće testiranje pacijenata sa predijabetesom (jednom godišnje) i onih koji imaju više pridruženih faktora rizika.

(Stil.kurir.rs)

Preuzeto sa: https://stil.kurir.rs/rss/lepi-zdravi/

Admin

Read Previous

Agencija “Standard i Purs” zadržala kreditni rejting Srbije na BB+

Read Next

SUTRA SU DUHOVSKE ZADUŠNICE: Evo koje običaje svaki pravoslavac mora da ispoštuje!