Foto: Travel Now or Cry Later from Unsplash
Svi znamo da je Valensija jedan od najlepših gradova Španije i da nudi fascinantne svetski poznate atrakcije, ali isto tako uvek preporučujemo da istražite i manje poznate znamenitosti nekog mesta. Zato vas tokom ovog članka vodimo kroz neke manje poznate atrakcije Valensije…
Kuća mačaka
Ukoliko se zateknete u gradskoj četvrti El Carme, u podnožju plavog zida, tik uz Carrer del Museu, videćete fasadu male kuće. U pitanju je kuća visoka samo metar ili dva, ali dizajnirana u klasično valensijskom stilu. Kućica ima španski popločani krov, malu fontanu i „baštu“ sa strane.
Ulaz u kuću je mračan i izgleda da ne vodi na drugu stranu zida, ali možda je to samo varka za ljudske “uljeze”. Legenda kaže da je starica koja je prethodno bila vlasnik kuće iza kapije ostavljala prolaz divljim mačkama Valensije. Da li je ovo tačno ili nije i da li iza zida ima mačaka ili ne, ostaje tajna – bar ljudima iz Valensije.
PROČITAJTE I…
Park Guliver
Ovaj masivni park pretvara svakog posetioca u liliputanca. Napravljen je tako da podseća na džinovskog, stilizovanog Gulivera, na kojeg se i deca i odrasli mogu popeti. Konstrukcija sadrži više tobogana i stepenica skrivenih oko masivnog tela i u betonskim naborima njegove odeće. Čak su i pramenovi Guliverove kose ogromni tobogani sa kojih možete da se spustite. Eto savršenog mesta za porodičnu posetu.
Sveti putir iz Valensije
Za neke je priča o Svetom gralu samo jedna srednjevekovna legenda, ali za mnoge hrišćane Sveti gral – ili tačnije sveti putir, je čaša koju je Isus koristio tokom Tajne večere. Mnoge zemlje tvrde da poseduju taj putir, a tako i grad Valensija koji u zlatnoj kapeli, iza stakla u gotičkoj katedrali čuva svoj primerak svete posude.
Putir Valensije zapravo ne liči na nešto iz prvog veka, ali sveti deo je zapravo čaša na vrhu, isklesana od čokoladno-crvenog ahata. Osnova, drške i dragulji dodani su vekovima kasnije. Kako je putir stigao do Španije i u ovu katedralu, duga je i kompleksna priča. Jedna od teorija je da je pehar Sveti Petar odneo u Rim, a nešto kasnije da ga je jedan vatikanski vojnik odneo u Španiju i to baš u katedralu Valensije.
PROČITAJTE I…
Centralna pijaca Valensije
Ovaj neverovatni primer Valensijanske secesije više liči na katedralu nego na javnu pijacu. Mercat Central je bila pijaca na otvorenom od 1839. godine, da bi krajem 19. veka gradske vlasti odlučile da se zatvori pijačni prostor. Upravo tada nastaje ovo veličanstveno delo čelika i stakla.
Posle niza arhitektonskih konkursa, pobednički dizajn bio je zapanjujući primer modernističkog stila, poznatog kao Valensijanska secesija. Po strukturi ova zgrada više liči na katedralu, nego na natkrivenu pijacu. Kupole i jedinstveni nagibi krova dopuštaju da svetlost uđe i dopuni kitnjastu unutrašnju dekoraciju, ukrašenu gvozdenim stubovima, šarenim keramičkim pločicama i vitražima. Zgrada je završena 1928. godine, nakon 14 godina gradnje, a pijaca danas pokriva preko 86.000 kvadratnih metara.
Ulična umetnost El Carme
Jedna od najupečatljivijih karakteristika Valensije nije neka moderna građevina ili prirodno čudo, već neverovatna ulična umetnost koja okružuje zidove El Carmea. Izuzetno živahna, ulična umetnost ovde nije napravljena samo pomoću aerosolnih limenki i boja u spreju, već je kreirana i kroz rad multimedijalnih umetnika. Street art možete pronaći svuda, posebno u barovima usredsređenim na noćni život.
Jedno od najspektakularnijih mesta za istraživanje street art umetnosti je deo oko Carrer d’En Gordo. Prostrani prostor sa napuštenim, oronulim zgradama i parkiralištima, Carrer d’En Gordo prepun je radova mnogih kreativnih uličnih umetnika.
Espai Verd
Ova jedinstvena zgrada na periferiji Valensije izgleda kao da su arhitekte bacile tonu blokova na gomilu, formirajući mešavinu kutijastih jedinica, čudno nabacanih jedna na drugu. Ali iako možda izgleda kao akt slučajnosti, zgrada je zapravo rezultat predivno inovativnog arhitektonskog projekta.
Espai Verd – na lokalnom jeziku znači „Zeleni prostor“, živahna je rezidencijalna zgrada puna malih stambenih jedinica i procvetalih vrtova. Ime koje zgrada nosi savršeno se uklapa – zelenilo ispunjava veći deo dvorišta i “izliva” se preko spoljnih zidova. Drveće i grmlje viri iznad balkona, kao da pokušava da se oslobodi betona.
Zgrada je sagrađena 1980-ih kako bi podstakla više zelenih površina u Valensiji i odstupila od konvencionalnih arhitektonskih obrazaca. Stambene jedinice su postavljene tako da maksimalizuju količinu sunčeve svetlosti koju dobijaju. Većina stanara ove zgrade naglašava upravo to kao najveći benefit.
Torre Miramar
Ova napuštena platforma za posmatranje, postala je spomenik nepotrebnoj državnoj potrošnji. Izgrađena početkom Velike recesije, kula Miramar je trebalo da postane statusni simbol grada.
Čitav kompleks (kružni tok sa više traka, fontane i sama kula) koštao je 24 miliona evra. Ali na nesreću, toranj je bio zatvoren za javnost tri meseca kasnije, nakon što su ga mučile poteškoće, poput neispravnih liftova.
Stepenište je neko vreme ostalo otvoreno, ali ispostavilo se da niko nije oduševljen idejom pentranja do 10. sprata po intenzivnoj letnjoj vrućini. Posetioci koji bi se i popeli, ostajali su vrlo razočarani, jer kula nije imala obećavajući „pogled na Mediteran“. Zapravo, odatle se uopšte nije nazirala obala. Kula je sada napuštena i zapuštena.
Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.
Podelite ovaj članak…
13Shares
