Destinacije – Gozo! – Travel Magazine

Da bi se stiglo na Gozo, podrazumeva se da bi trebalo da se najpre dokopate Malte, odnosno njenog najvećeg ostrva. Posle posete Valeti (Valletta), te najjužnije evropske prestonice i veličanstvenog muzeja na otvorenom, Mdini – „gradu tišine,“ kao i nakon fantastičnih priča o vitezovima reda Svetog Jovana, opsadama i dugih šetnji promenadama Slime (Sliema) i Sent Džulijansa (Saint Julians), prirodno je poželeti „beg“ na Gozo.

Foto: shutterstock_1670389255 – Valeta – Malta

Kako stići do ostrva Gozo?

Put vodi do luke Ćirkeua (Cirkewwa), iz koje isplovljavaju feriboti i u nju se sa Goza vraćaju na svakih pola sata – sat. Prolazi se predelima škrtim vegetacijom i pokraj mesta na obali koji ne bude preveliku čežnju da se u njima provede letnji odmor. Plaža u Melihi (Mellieha) važi za najdužu i najlepšu peščanu na ostrvu. Neki bi se sarkastično osvrnuli i upitali: ,,kakve li su onda ostale kad je ova najbolja?“.

Mellieha Beach Gozo

Foto: Aleksandar Mikić – Gozo – Mellieha beach

Aman Jordan

PROČITAJTE I…

Holivud je posebno osetljiv na Maltu i Gozo

Kada su holivudske filmadžije „digle sidro“ posle uspešno obavljenog posla i snimanja komedije ,“Popaj“ u režiji Roberta Altmana i sa Robinom Vilijamson u glavnoj ulozi, preduzimljivi Maltežani su odlučili da scenografiju napravljenu za potrebe snimanja, pretvore u tematski zabavni park. Tako, „Popajevo selo“ (Popeye Village), i danas budi pažnju, i jedna je od najposećenijih tačaka na ostrvu, ambijent u kojem slavni mornar sa izraženim predimenzioniranim podlakticama i lulicom na usnama, Oliva i Badža, izgledaju stvarno.

Popajevo selo Gozo

Foto: Magdalena Smolnicka from Unsplash – Popajevo selo, Gozo

Iako je zaliv između Goza i Malte širok svega pet kilometara, ta distanca nije savladana tunelom ili nekim velelepnim mostom. Ona se i dalje skraćuje dvadesetominutnom plovidbom. Iako bi takav  poduhvat bio pravi mačji kašalj za građevinske kompanije, recimo iz Kine, vlasti zemlje održavanjem trenutnog stanja, zadržavaju radna mesta zaposlenih u transportnom i lučkom sektoru.

Gozo, koga njegovi meštani zovu i Gauadeks, zahvata površinu od 67 km2, po površini je 67. ostrvo na Mediteranu, malo je veći od Santorinija, a za 4 km2 veći od Simija. Luka Mđar (Mdar), na samom istoku Goze je jedina veza sa svetom (osim u slučaju hitnih intervencija kada se angažuje helikopter) i svakodnevno dočekuje  i ispraća hiljade znatiželjnika.

I već nakon nekoliko minuta vožnje, postaje izvesno da je ovo ostrvo svet za sebe. Svojim pitomim i samo blago zatalasanim brežuljcima obraslim travom i pedantno obrađenim parcelama zemlje, više podseća na neku Irsku ili Škotsku, nego na susednu Maltu kojom dominiraju nijanse boje peska. Plodna zemlja crvenica, ovde rađa krompir i paradajz koji se čak i izvoze, artičoke, anis, agrume, nar, masline i vinovu lozu. Posebno su po svom kvalitetu i ukusu poznati gozitanski koziji sir i med.

Gozo litice

Foto: MeikeHempelPH from Pixabay – Gozo litice

A dok je Penelopa verno čekala…

Da li je nimfa Kalipso njima hranila, i gozitanskim vinom pojila itačkog kralja Odiseja kada se ovaj obreo na ostrvu ostaje nepoznato, tek, jedno od mesta na koje će vas domaćini odvesti jeste Kalipsina pećina (Calypso’s Cave).

Antički junak i heroj Trojanskog rata se toliko dopao nimfi, da ga je ona u toj pećini gostila punih sedam godina. Čak je i osvedočeni ženskaroš i vrhovni bog Zevs, morao da pošalje glasnika bogova Hermesa po njega i podseti ga da je Penelopa sama i da njegov dom na Itaki opsedaju prosci. Doduše, zbog opasnosti od obrušavanja tavanice, ona je zatvorena za posetioce.

Ali je zato sa njene terase, koja je ostala kao utešna nagrada za tragaoce za Odisejem, zagarantovan sjajan pogled na jednu od najlepših plaža na ostrvu, na Ramlu. Konkurencija i nije neka. Ono što je bog lepih plaža darovao Grčkoj, na primer, oduzeo je Malti i njenim ostrvima.Tako bi Ramla na nekim drugim ostrvima Mediterana bila tek jedna od simpatičnih plaža, ovde je ona prava „Miss“.

Ramla beach Gozo

Foto: shutterstock_406772941 – Ramla beach, Gozo

Gozo je imao Azurni prozor – dok nije zauvek zatvoren

Jedan od filmova mog detinjstva je bio i, „Borba Titana“ (Clash of the Titans) iz 1981. godine sa Harijem Hemlinom u glavnoj ulozi. Na traci VHS kasete koja se od neumornog premotavanja izlizala i na kraju pukla, bile su i scene koje su snimane na Dvejri (Dwejra). Njen zaštitni znak je bio takozvani Azurni prozor – formacija krečnjačkih stena nastalih urušavanjem dveju pećina, sa zjapećom rupom po sredini koja podseća na džinovski prozor. 

Zapravo, podsećala je. Jednog dana, marta 2017. Posejdon nije baš bio dobre volje, pa je 28 metara visok spomenik prirode, postao samo uspomena. Filmadžije su volele čitav ovaj prostor, pa su neke od scena kultne „Troje“ i „Igre prestola“ snimane na Dvejri. I bez Azurnog prozora, ova stenovita plaža pobuduje pažnju putnika iz nekoliko razloga.

Gozo Azure window

Foto: shutterstock_200169497 – Azure – window Gozo

I Gozo ima svoju Plavu Pećinu

Najpre, zbog mogućnosti plovidbe čamcima do lepe Plave pećine (Blue Grotto), zatim zbog evociranja uspomene na lik princeze Kalisi i venčanja sa goropadnim Drogom, i na kraju, svojevrsnog hoda po praistoriji.

Plava pećina Gozo

Foto: shutterstock_258740750 – Plava pećina Gozo

Gozo, kao svojevrsno svedočanstvo staro 25 miliona godina

Iako izgledaju kao obični kameni obluci, razbacani po delu kamenite obale, fragmenti praistorije belasaju se i podsećaju one koji po njima gaze, da ovaj svet nije od juče. Fosilizirane ljušture morskih ježeva, škampa, školjki i drugih prastanovnika mora koji su ovuda plivali, gmizali i bitisali pre, procenjuje se, 25 miliona godina. U odnosu na okean vremena koji bi trebalo da preplivamo između sadašnjice i doba kada su oni postajali, dužina prosečnog ljudskog života ravna je treptaju oka. Hiljade ljuštura koje proviruju po stenovitoj pozornici, samo  izgledaju krhko i lomljivo. Zagledajući ih pažljivo izbliza, nadahnuti posmatrač lako može da utone u tajanstvene dubine geologije i misterije stvaranja.

Gozo fosili

Foto: Aleksandar Mikić – fosili na ostrvu Gozo

Najlepši pogled na Gozo je sa tvrđave

Glavni grad Goza je dobio ime po britanskoj kraljici Viktoriji, u junu 1887. u spomen jubileja i njene pedesetogodišnjice na tronu britanskog carstva. Među starijim Gozitancima, on je i dalje poznat kao Rabat, najveći je grad ostrva, i u njemu živi oko 7.000 stanovnika. Okružen je tvrđavom kakvom se neki, mnogo veći i poznatiji gradovi ne mogu pohvaliti. Nju zovu još i Kasteljo (Castello) i, kako to obično biva, na temeljima starih, zidani su njeni novi delovi, da bi i oni nekim novim graditeljima postali tesni i nedovoljno pouzdani. Rimljani, Vizantinci, Đenovljani, Hospitalci… Pogled sa njenog vrha zahvata ugao od 360°, i nema sumnje –  Gozo je odavde najlepši. Gde god da pogleda, oko odmara u nežnoj nijansi zelene, pašnjacima i njivama omeđenim širokim a niskim zidićima, napravljenih od naslaganog kamenja.

Nije slučajno tvrđava nastala baš ovde. Kao i one koje su građene i dograđivane pre nje, i onima koji su je u prošlosti branili, strateški položaj odnosno pozicija u samom srcu ostrva dimenzija 14 x 7 km, omogučavao je izvrstan pregled i dovoljno vremena da se u slučaju približavanja neprijatelja, pripreme hrana, voda, strele, đulad i kazani sa vrelim uljem. Međutim, ostrvljanima nije bilo spasa 1551. godine kada je admiral Sinan paša, uz pomoć strašnog Draguta ili Turguta koga su još zvali i „Mač islama“, pokorio Gozo i svih 5.000 stanovnika oterao u ropstvo. To je bila samo pokazna vežba za opsadu komšijskog ostrva. Ipak, na stenovitim i dobro utvrđenim obalama Malte četiri godine kasnije, nakon 3 meseca, 3 nedelje i 3 dana jedne od najvećih opsada u istoriji ratovanja, Turci će  „polomiti zube“ i poraženi odstupiti dalje od Malte.

Citadela Gozo

Foto: DorianPro from Pixabay – Citadela Gozo

Kupola na katedrali koju vidite, a zapravo je nema

Najlepša građevina tvrđave, je Katedrala Uspenja Presvete Bogorodice (Catedral of the assumption of the Blessed Virgin Mary). Do njenog pročelja vodi neobično elegantno i skladno stepenište. Neodoljivo podseća na jednu rimsku crkvu (Gesu), a njeno barokno zdanje u unutrašnjosti krije jedno pravo čudo, tačnije optičku varku. Pošto nije bilo novca da se sagradi i kupola, te je krov bogomolje običan – ravan, vešt majstor se poslužio takozvanom, tromp – loi (Trompe-l’œil) tehnikom prilikom oslikavanja tavanice i udahnuo joj trodimenzionalni oblik. Zaista, iako nje zapravo nema, posmatraču će se učiniti da stoji pod kupolom, pravom i bogato ukrašenom.

Bazilika Device Marije

Foto: Mars Immigrant from Unsplash – Katedrala uspenja blagoslovene Device Marije, Gozo

Među zidinama tvrđave, svoj dom su našli prirodnjački i arheološki muzej. Tamo će vam kustosi zaintrigirati maštu o poreklu onih fosila sa plaže Dvejra, bogatoj flori, kao i o poreklu  prastanovnika ostrva, koji su na Gozo najverovatnije stigli sa Sicilije, sa područja Agriđenta (Agrigento). 

Misterija ostrva Gozo – Da li su Titani pripomogli?

Na njih bi se nadovezala priča o misterioznim graditeljima megalitskih hramova, dobrano starijih od egipatskih piramida ili Stounhendža. Njihova struktura, poreklo, tlocrt koji podseća na list deteline i namena, ne prestaju da pobuđuju pažnju naučnika i istraživača. Oni još uvek nisu dali odgovore na sva pitanja vezana za Džgantiju (Ggantija). Ali jedno je izvesno: ovi hramovi, koji su po svemu sudeći bili posvećeni boginji plodnosti, među najstarijim su sakralnim strukturama na planeti. Retki su, ali ima i onih koji veruju da su Džgantijine kamene blokove, teške desetine tona, podizali i postavljali na mesta na kojima su poslednjih 5.000 godina, sami Titani.

Megaliti Gozo

Foto: Eva Daron from Unsplash – megaliti

Ni manjeg ostrva, ni više crkava

Podsetnici na religioznost ostrvljana, u vidu velelepnih kupola crkava, razbacani su okolnim pejzažom.Crkava na ostrvu ima ukupno 60, a stanovnika je 30.000. Prostom matematikom dolazi se do frapantnog proseka da na svakih 500 ostrvljana, dođe po jedna crkva.

Pogled na crkvu

Foto: Catalina Gonzales from Unsplash

Ono što je u katoličkom svetu za Francuze Lurd, za Hrvate Međugorje, a za Portugalce Fatima, to je za Maltežane bazilika, Tal-Madonna Ta’ Pinu Mil Gharb, kako glasi puno ime ovog svetilišta. Njeno blistavo, kolosalno, neoromaničko zdanje boje peščara, usamljeno treperi, okruženo poljima i strpljivo u svoje skute, prima hodočasnike i znatiželjnike. Svi bi oni da posete mesto na kome su se, prema predanju, desila brojna prikazanja presvete Bogorodice i isceljenja meštana. Dive se njenim vitražima, pomole se za zdravlje i sreću.

Gozo crkva

Foto: Aleksandar Mikić

A kada ogladnite…

Vreme je ručka. Na najlepšem trgu u gradu, koji nosi ime po crkvi Svetog Djordja (St. George Square), koji je njegov najlepši i najvredniji ukras, konobarice i konobari restorana čije su bašte zauzele veći deo nevelikog trga, muku muče da gostima, koji bi da nešto prezalogaje, nađu slobodan sto. Dok jedna porodica iz Francuske „cupka u mestu“, sva je prilika da će se usled nedostatka strpljenja gunđajući uputiti ka obližnjoj, najprometnijoj ulici gradića – Republika, i tamo, u jednoj od kafeterija utoliti glad.

Trg Svetog Đorđa, Valeta

Foto: shutterstock_2334442729 – Trg Svetog Đorđa Valeta Malta

Tamo će ih poslužiti sendvičima koji se prave od tipičnog malteškog hleba po imenu ftira, kružnog oblika, sa rupom u sredini. U isečenim parčićima se servira tunjevina ili sardine, salata, a može i paradajz. Eto jeftinog i ukusnog zalogaja. Da su im „našli sto“ u nekom od restorana, na njima bi se našla tipična italijanska jela. Ili neka riba, plodovi mora i salate okupane balsamikom. To znači da će uštedeti nešto novca i vremena, pa će, pre nego što se upute ka Mđaru, moći da svrate i u  zaliv Šlendi (Xlendi bay).

Poseta ostrvu Gozo ostaje u lepom sećanju

Slikovit, uzani zaliv, duboko usečen u kopno i kamenitu obalu, obezbedio je poseban status ovom mestu. Šlendi je popularan među roniocima i onima koji bi da sa betonskih dokova bezbrižno skaču u dubine.

Šlendi - Malta

Foto: Aleksandar Mikić – Zaliv Šlendi, Malta

Feribot polako isplovljava iz luke čije se ime teško izgovara i brzo zaboravlja. Uprkos tome, većini putnika koji su došli da se upoznaju sa Gozom, tih par sati provedenih na ovom ostrvu, ostaće u sasvim pozitivnom sećanju i neće ih zaboraviti.

Valeta, Malta

Foto: shutterstock_1019135335 Valeta Malta

Autor teksta : Aleksandar Mikić, mart 2024

Porto

PROČITAJTE I…

Brojne atraktivne destinacije upoznajte ovde.

Podelite ovaj članak…

0Shares

Preuzeto sa: https://www.travelmagazine.rs/feed/

Admin

Read Previous

Америчка блокада на чланство Палестине у УН, пети вето од почетка рата у Гази

Read Next

Олимпијакос и Бриж у полуфиналу Лиге конференција – Фенер и ПАОК завршили такмичење