Da li EU i SAD usaglašavaju interese oko Zapadnog Balkana – postoje li novi štap i šargarepa

Profesor političkih nauka Nenad Kecmanović rekao je da ne veruje da će Kristijan Šmit biti izabran za visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini.

“Ne samo da je Dodik protiv i da ima Vučićevu, s jedne strane, solidarnost sa Srpskom, s druge strane i on postavlja pitanje procedure koja nije bila regularna, ali ono što je osnovno i ključno, što dolazi na kraju priče, to je Savjet bezbjednosti i Rusija se izjasnila na više nivoa već”, rekao je Kecmanović tokom gostovanja u emisiji Četvrtkom u 9.

Dodao je da se dešavalo da se Savet bezbednosti zaobiđe prilikom izbora, ali da bi došlo do ozbiljnijih posledica ukoliko bi došlo do toga.

“Prije vjerujem u neke eventualne kompromise oko toga. Imaće na stolu dva predloga, dvije krajnosti. Jedno je da se pojavi još jedan visoki predstavnik, a s druge strane je da se ukine OHR u cjelini, kao što je trebalo da bude”, kazao je Kecmanović.

“Poseta Palmera i Lajčaka taktičko slaganje interesa nakon Bajdenovog izbora” 

Naučni saradnik u Institutu za evropske studije Milan Igrutinović je rekao da zajednička poseta Palmera i Lajčaka predstavlja taktičko slaganje interesa nakon Bajdenovog izbora za predsednika i da će se SAD vratiti na Obaminu tihu politiku podrške EU i prepuštanje rukovođenja celim procesom.

“Ovo je sad jedna simbolička poseta. Oni su stajali zajedno pod jednim kišobranom, da pokažu svoje jedinstvo”, rekao je Igrutinović.

Dodao je da nije siguran da su Palmer i Lajčak zadovoljni svojom posetom Prištini.

“Zato što su, po svemu sudeći, nove vlasti u Prištini ponovile svoje stavove, koje su ponavljale nekoliko zadnjih meseci, koji su dosta tvrdi”, kazao je Igrutinović i objasnio da oni žele da razgovaraju samo o konačnim rešenjima, kao i uvođenje potencijalne tužbe za genocid i nove forme dijaloga.

Igrutinović je rekao da očekuje da su na današnjem sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Palmer i Lajčak preneli svoje utiske iz Prištine, ali da nisu čuli ništa novo, pošto se stav Beograda nije dramatično menjao.

“Pritisak za priznanje samoproglašene kosovske nezavisnosti je stalno isti” 

Kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović rekla je da nije impresionirana jedinstvom Palmera i Lajčaka, ali da nije ni zabrinuta i da to nije neki žestok pritisak na Srbiju. Dodala je da bi možda Grenel i Tramp bili nasrtljiviji kako bi pokazali da je Vašingtonski sporazum uspeo.

“Bajdenu nije cilj sad da pokaže kako će da gradi na Trampovom Vašingtonskom sporazumu, tako da ne vidim da se nešto strašno važno dešava”, navela je Smajlovićeva.

Ocenila je da je pritisak za priznanje samoproglašene kosovske nezavisnosti stalno isti, a da u poslednje vreme nije rastao zbog političkog meteža u Prištini i zbog toga što nije bilo pregovarača i što Amerikanci nisu imali partnera.

“Sada možda imaju partnera. Videćemo hoće li gospodin Kurti uspeti da konsoliduje vlast, da Amerikanci i Evropljani shvate da će on tu da bude neko vreme, da moraju da se naviknu jedni na druge. On sada ne može da bude popustljiv, naravno. On je davao vrlo tvrde izjave, tako se preporučio svojoj publici”, istakla je Smajlovićeva.

Dodala je da je Kurti pre deset godina govorio kako oni nemaju ništa i da su ostali na istim zahtevima kao kada su za vreme bivše Jugoslavije zahtevali status republike.

Ljiljana Smajlović je kazala da je nova taktika SAD pritisak na zemlje koje nisu priznale samoproglašenu kosovsku nezavisnost da to učine.

Naglasila je da je jedan od načina kojim bi moglo da se zapreti Srbiji ponuda vlastima u Prištini za učlanjenje u NATO.

“Oni traže načine da se ovaj sada malo bolji položaj Srbije, koji se delom stvorio i zato što je u Prištini bila toliko konfuzna situacija, zato što nije bilo pravih sagovornika ni za Zapad ni za nas, oni sada pokušavaju da pomognu toj strani”, istakla je Smajlovićeva.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Vlada usvojila predlog o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Read Next

Palmer: Apsolutno moguć dogovor Beograda i Prištine 2021.