Brnabićeva u Ohridu: Region treba da nastavi evropske integracije, ali i saradnju

Ana Brnabić je istakla važnost ukidanja rominga u zemljama Zapadnog Balkana. 

“Ja sam u tome učestvovala i to mi niko ne može oduzeti. Ni meni, ni učesnicima panela. To je opipljiv rezultat i na taj način će građani osetiti da smo postigli nešto za njih. To je vrednost kojoj težim i radujem se takvim projektima”, rekla je Ana Brnabić.

Dodala je da treba imati na umu i teška politička pitanja, kao što je dijalog između Beograda i Prištine, ali, kako kaže, ima i toliko drugih stvari koje mogu da se urade za građane.

“To dugujemo našim generacijama. Ako to ne učinimo ostaćemo ovde jedini ljudi koji žive u regionu i koji će nastaviti da se svađaju”, ocenila je predsednica Vlade Srbije.

Na panelu čija je tema bila sinergija Evropske unije i SAD, Brnabićeva je ponovila da je Srbija zemlja koja je opredeljena za evropske integracije, ali ne i atlantske, te da se u tome razlikuje od ostalih osim BiH.

“Mi želimo da uđemo u EU, ali ne u NATO. Mi smo vojno neutralna država koja ima sjajne bilateralne odnose sa SAD, imamo i jačanje tih odnosa u svim oblastima”, naglasila je Brnabićeva.

Kako je objasnila, sve zemlje moraju da nastave da rade ono što treba u pogledu nastavka evropskog puta, ali i da regionalno sarađuju, jer na to imaju uticaj.

“Šta god da uradite, svodi se na to da svaka država članica ponaosob odlučuje da li je ostvaren napredak i to postaje sve kompleksniji i komplikovaniji proces iz dana u dan”, rekla je Brnabićeva.

Kako kaže, više se ne radi o evropskim vrednostima i napretku u ključnim oblastima, ni o bilateralnim pitanjima, nego o pitanjima “lingvistike i istorije”.

Pahor: Proširenje EU na Zapadni Balkan pitanje prvog reda

Slovenački predsednik Borut Pahor ocenio je da je proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan geopolitičko pitanje prvog reda. Poručio je da zemlje regiona treba da ubrzaju sprovođenje reformi, ali i da je brzo proširenje u vitalnom interesu EU.

“Bilo bi najbolje kada bi EU odlučila, i to brzo, da uključi sve zemlje Zapadnog Balkana i u skladu s tim usvoji strategiju proširenja”, rekao je Pahor.

Ocenio je da spori tempo proširenja utiče da u zemljama regiona raste nacionalizam i uticaj trećih strana, te da bi proširenje smanjilo ideje o promeni granica koje, kaže, odbija.

Pahor je na panelu koji je kao temu imao sinergiju SAD i EU ocenio da su Sjedinjene Američke Države potreban partner.

Đukanović: Loša dinamika proširenja

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da bi Evropa trebalo da bude prisutnija ukoliko želi da izbegne uticaj trećih strana.

Kaže da je dobro to što je Crna Gora uspela da uđe u NATO uprkos, kako navodi, opstrukcijama Rusije, kao i to što je potpisan Sporazum o formiranju zajedničkog tržišta.

Kao lošu vest Đukanović je naveo lošu dinamiku proširenja.

“Zapadni Balkan je postao poprište gde se istok suprostavlja zapadnom sistemu vrednosti”, rekao je Đukanović i ukazao da treba da se pogura proces evropskih integracija, ali istakao da ne očekuje prečice.

“Nadam se da ćemo izbeći taj scenario za Zapadni Balkan kojem smo prisustvovali ne tako davno”, rekao je Đukanović.

Tegeltija: BiH opredeljena za nastavak “mini-Šengena”

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija smatra da je evropski put najvažnije pitanje s kojim se susreću zemlje Zapadnog Balkana i da je BiH opredeljena za nastavak ideje “mini-Šengena”.

“Mislim da možemo biti podrška jedni drugima u procesu pridruživanja. Očekujem i da EU pokaže više zainteresovanosti za ovaj proces, da više vrednuje ono što zemlje Zapadnog Balkana rade na transformaciji i sprovođenju dogovorenih reformi i da do kraja 2021. sve one dobiju sledeći korak u procesu pridruživanja, a to bi za BiH značilo kandidatski status, a za Severnu Makedoniju otpočinjanje pregovora”, rekao je Tegeltija u Ohridu.

Kurti ponovo o SEFTA, kritikuje “mini-Šengen”

Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti kritikovao je na Prespa forumu u Ohridu inicijativu “mini-Šengen”, jer, prema njegovoj oceni, nema viziju za region i ponovio da on predlaže novi okvir saradnje – SEFTA.

Predložio je slobodnu trgovinu jugoistočne Evrope koja će, kako kaže, biti odgovor budućnosti i veruje da se to može postiće kroz tesnu saradnju Evropske unije i SAD.

“U tom pravcu mora postojati sinhronizacija EU i SAD kako se ne bi ostavilo prostora Moskvi i Pekingu da ga iskoriste”, rekao je Kurti.

Istakao je i da region mora postati članica NATO-a, i da je vreme za konkretan napredak, jer je, kako je rekao, “predsednik SAD čovek koji poznaje Evropu i sve njene složenosti”.

Rama: Potrebno da zemlje regiona nastave da se kreću

Albanski premijer Edi Rama uporedio je put ka Evropskoj uniji sa komandom Semjuela Beketa u kojem se likovi dogovore da nekuda krenu, ali se posle toga ne miču.

“To oslikava ono što se ovde dešava. Ja više nemam neki osećaj i vrlo sam ozbiljan. Više uopšte ne čekam da se to desi, niti osećam ono što sam ranije osećao, čekajući da se to desi”, rekao je Rama na Prespa forumu u Ohridu.

On je dodao da je potrebno da zemlje regiona nastave da se kreću, zato što je to, kako kaže, jedini put, navodeći da i zemlje regiona treba da se izgrade i funkcionišu kao svaka država članica.

Kako je naveo, zajedničkim delovanjem lidera regiona može se olakšati život za sve građane koji u njemu žive.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Vučić i Nariškin o bezbednosnoj situaciji na Balkanu i u svetu

Read Next

Petković: Nova runda tehničkog dijaloga 7. jula u Briselu