U SMRT POSLALA POLA MILIONA ŽENA I DECE Šta je Nada Šakić bila za Jasenovac, to je ova zlotvorka bila za Aušvic

Na scene brutalnosti i svireposti u filmu “Dara iz Jasenovca” niko nije ostao ravnodušan, a publika je najviše bila potresena zlodelima koje su u ime bolesne ideologije počinile tri žene. Kao i u nacističkoj Nemačkoj, u ustaškoj NDH nadzornice logora često su bile žene koje po surovosti nisu zaostajale za muškaricima.

Nada Šakić je bila čuvar ženskog logora Stara gradiška koji je funkcioniosao u okviru logora Jasenovac. Bila je poznata po tome što je zlodela činila bez oklevanja i ubijala bez povoda. Ustašku upravu ženskog dela logora u Staroj Gradiški sačinjavale su logornica Maja Buždon i “dužnosnice” Milka Pribanić, Božica Obradović i Nada Luburić.

U koncentracionim logorima širom Evrope u Drugom svetskom ratu i žene radile kao nadzornice, a u u najozloglašenijem od njih, Aušvicu, po brutalnosti se posebno istakla jedna.

Marija Mandel je godinama radila i napredovala unutar sistema logora, sve do najviših pozicija sa kojih je bila odgovorna za smrt oko pola miliona ljudi. Bila je rodom iz Austrije, a nakon pripajanja te zemlje Nemačkoj, počela je da radi kao čuvar u koncentracionom logoru kod Lihtenburga 1938. godine. Naredne godine je prebačena u veći logor Ravensbirk u blizini Berlina.

“Šetajući” od logora do logora, nadređene je imresionirala toliko da su je nagovorili da se pridruži nacističkoj stranci kako bi zvanično mogli da je unaprede.

Godinu dana nakon što se pridružila nacistima 1941. godine, Marija je raspoređena u Aušvic, gde je njena okrutnost dobila novu dimenziju. Iznad nje je bio samo Rudolf Hes kao zapovednik logora, a Mandelova je kontrolisala sve zatvorenice, i to ne samo u Aušvicu već i u okolnim logorima.

Svedoci su pričali kako je Marija često nemo stajala na vratima logora i posmatrala zatvorenice kako prolaze. Ako bi neka samo okrenula glavu, ili uzvratila pogled, napustila bi kolonu, a zatim bi nestala bez traga.

Mandelova je ubrzo dobila nadimak “zver” među zatvorenicima zbog svoje neverovatne okrutnosti. Lično je proveravala popise zarobljenika i lično je i poslala oko pola miliona žene i dece u smrt u gasne komore. Po njenim naređenjima je osnovan Ženski orkestar Aušvica, gde su devojke prisilno svirale instrumente kako bi bile pošteđene teškog rada. Morale su da muziciraju u svim prilikama, pa i u onim najtragičnijim.

Ženski orkestar imao dva zadatka. Prvi, da svira pred najmoćnijim esesovcima, “da bi odmorili nakon teškog rada”. Drugi, potpuno zastrašujući, da sviraju na improvizovanoj pozornici ritam kojim će logorašice iz drugih blokova otići u smrt. Dakle, one su ispraćale svoje sunarodkinje u smrt.

Pročitajte još:

Zbog svojih “uspeha” Mandelova je nagrađena vojnim odlikovanjem. Krajem 1944. godine je prebačena u Dahau, a uskoro su i Aušvic i Dahau oslobođeni. Pobegla je u rodni kraj sredinom 1945. godine, gde su je uhvatili američki vojnici.

U oktobru 1946. godine su je izručili vlastima Narodne republike Poljske gde je čekalo suđenje. U Krakovu je nakon kraćeg suđenja osuđena na vešanje.

Komplikovana procedura USVAJANJA: Za dve godine tri deteta dobila novu porodicu u Banjaluci

Centru za socijalni rad u Banjaluci je u toku protekle dve godine podneseno 49 zahteva za usvajanje dece, od kojih su tri uspešno realizovana.

Iz ove ustanove su objasnili su da je glavni razlog za to komplikovana procedura, koja može potrajati i godinama, a sve iz razloga najboljeg interesa deteta, ali i potencijalnih roditelja.

– Usvojenje je najsloženiji oblik zaštite dece bez roditelja ili odgovarajućeg roditeljskog staranja, jer se njime zasniva roditeljski odnos, odnosno srodnički odnos između deteta i osoba koje ga usvajaju. Postupku usvojenja deteta može se pristupiti tek kada je dete, prema odredbama Porodičnog zakona RS, pravno podobno za usvojenje. Zbog toga u oblasti usvojenja najbolji interes deteta ima poseban značaj što podrazumeva da se vodi duži postupak, provode procesne radnje i cene sve okolnosti kako na strani deteta, tako i na strani potencijalnih usvojilaca – rekli su iz ove ustanove.

Bračni par koji želi da usvoji dete, objašnjavaju oni, prolazi detaljnu psihološku i socijalnu obradu s ciljem utvrđivanja opšte i posebne podobnosti za usvojenje deteta.

Centar za socijalni rad Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Centar za socijalni rad

– Organ starateljstva je dužan da u postupku obrade lica zainteresovanih za usvojenje oceni njihove opšte podobnosti za usvojenje, uzme u obzir starost, fizičko i psihičko zdravlje, stabilnost bračne zajednice, motive za usvojenje, sposobnost za roditeljstvo, emocionalnu stabilnost i zrelost usvojilaca. Takođe, obavezan je da angažuje tim stručnjaka za procenu celokupne situacije potencijalnih usvojilaca, kako bi sa svih relevantnih stanovišta, pravnog, psihološkog, pedagoškog, socijalnog i zdravstvenog, bilo moguće doneti pravilnu odluku i ispuniti osnovnu svrhu usvojenja – obezbeđivanje odgovarajuće porodične sredine deteta lišenog roditeljskog staranja – objašnjavaju iz Centra za socijalni rad.

Direktor doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Rada Vranješević“, Vladimir Kajkut, kaže da je u ovoj ustanovi trenutno smešteno osamdesetoro dece svih uzrasta, kojima ovaj dom predstavlja vid zaštite, s mogućnošću stalnog smeštaja u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Vladimir Kajkut, direktor Doma "Rada Vranješević" Banjaluka Foto: Dejan Božić / RAS Srbija
Vladimir Kajkut, direktor Doma “Rada Vranješević” Banjaluka

– Trenutno u domu borave deca različitih uzrasta, od beba do studenata. Imamo dvoje dece uzrasta do tri godine, a mlađe ima godinu dana. Ukoliko procene da ima potrebe, iz Centra za socijalni rad odlučuju da li dete ide na usvojenje ili u hraniteljsku porodicu – kaže Kajkut.

Porodica

S obzirom na proceduru i uslove koji se veže za usvajanje, u toku protekle godine, nijedno dete iz ove ustanove nije pronašlo stalni dom.

– Kod nas su, u većini slučajeva, smeštana deca koja imaju žive roditelje. Iz Centra za socijalni rad se u tom slučaju opredeljuju za opciju smeštaja dece u biološku porodicu. To je prevashodni cilj, a usvojenje krajnja opcija. Zakonom o socijalnoj zaštiti, koji je na snazi od 2012. godine, navedeno je da Centri za socijalni rad smeštaju decu mlađu od tri godine u ustanove samo u hitnim slučajevima, po mogućnosti kratkoročno, dok detetu ne nađu neki adekvatniji oblik zaštite. Iz tog razloga, prema informacijama s kojima trenutno raspolažem, u toku protekle godine nije bilo usvajanja koja su išla iz našeg doma prema nekim porodicama – rekao je Kajkut.

Psiholog Slavica Tutnjević kaže da komplikacije vezane za trajanje procesa usvojenja mogu ostaviti psihološke posledice na potencijalne usvojitelje, ali i na decu kojima prolaze dani bez topline porodičnog doma.

– Ponekad proces zna potrajati godinama, a neizvesnost, koja je stalno prisutna, dovodi do mnogih pitanja. U tom periodu, potencijalni usvojitelji se suočavaju s poteškoćama koje ih često dovode do nedoumice i mnogih pitanja, u smislu da li su doneli pravu odluku, da li su na pravom putu, te kakav će ishod biti. S druge strane, imamo decu kod kojih je to posebno problematično, jer svaki dan koji provedu u čekanju, van porodičnih uslova, za njih je gubitak – rekla je Tutnjevićeva.

Probni smeštaj

Porodični zakon RS propisuje dva oblika usvojenja – potpuno, koje se odnosi na decu do pet godina starosti, i nepotpuno, od pet do 18 godina starosti deteta.

– U 2020. godini podneseno je 26 zahteva za usvojenje. Zasnovana su tri usvojenja, od kojih jedno potpuno i dva nepotpuna, ali sva usvojenja nisu zasnovana na osnovu podnesenih zahteva iz 2020. godine, nego i ranije podnesenih zahteva, odnosno, u 2019. godini podnesena su 23 zahteva – kažu iz Centra za socijalni rad, te dodaju da Zakon propisuje i probni smeštaj deteta uz nadzor organa starateljstva od najduže tri meseca, a provodi se pre zasnivanja usvojenja.

Uhapšena razbojnica sa Zvezdare: Oborila ženu na zemlju i pokušala da je opljačka

Četrdesetogodišnja N. B. uhapšena je zbog sumnje da je pokušala da izvrši krivično delo razbojništva tako što je juče na Zvezdari oborila ženu (40) i pokušala da joj otme torbicu, saopštio je danas MUP.

Prirodnjački muzej osaje republička ustanova kulture

Ministarka Maja Gojković održala je danas sastanak sa direktorom Prirodnjačkog muzeja Milanom Paunovićem, povodom lažnih vesti koje su u toku jučerašnjeg dana plasirane, a u vezi sa daljim statusom ove republičke ustanove kulture.

Miloš Biković dobio RUSKO DRŽAVLJANSTVO

Glumac Miloš Biković dobio je rusko državljanstvo, saopšteno je na zvaničnom portalu za pravne informacije Rusije.

NOVI DŽORDŽ FLOJD Mladić je umro nakon što mu je policajac pet minuta KLEČAO NA VRATU, a njegov jedini “zločin” je paranoja (VIDEO)

Jedan 30-godišnji muškarac iz Severne Kalifornije koji je imao probleme sa mentalnim zdravljem, umro je nekoliko dana nakon što su mu policajci gotovo pet minuta klečali na vratu, rekli su advokati njegove porodice.

Putin: Ruska policija prošle godine sprečila 72 teroristička napada

U Rusiji su 2020. godine sprečena 72 krivična dela povezana sa terorizmom, rekao je danas ruski predsednik Vladimir Putin danas na sastanku odbora Federalne službe bezbednosti (FSB).

(VIDEO) OTKRIVAMO TAJNU STARU 75 GODINA: Leševe iz Jasenovca sahranili na Kalemegdanu!


Narod se spontano okupljao, vadio leševe iz reke i sahranjivao ih. Podzemna istraživanja terena potvrđuju ovu priču!

Uhapšeni nakon PRIMOPREDAJE SPIDA: “Pao” diler u Smederevu

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Smederevu brzom i efikasnom akcijom uhapsili su dvojicu muškaraca neposredno nakon primopredaje droge i zaplenili oko 17,9 grama spida.