Словачка – један од највећих аутсајдера на шампионату

Иако је један од аутсајдера на првенству, Словачка је тимском игром у квалификацијама показала да организованом игром може да се надмеће са Луксембургом, Исландом, и Босном испред којих је завршила у групи Ј у квалификацијама.

Словачка има организовану екипу, добру одбрану коју држе Дубравка, Шкрињар и Ханко, док у везном реду има Лоботку. Проблем репрезентацији је изостанак играча који је озбиљна претња по гол ривала.

Једини фудбалер који се истакао као поуздано оружје у нападу је фудбалер Спарте Лукаш Хараслин који игра на позицији крила.

“Паненка” у Југославији

Прво Европско првенство одржано 1960. године у Француској било је историјски тренутак за Чехословачку. Тим је успео да се пласира у полуфинале, где је изгубио од СССР-а са 3:0. Међутим, у утакмици за треће место, Чехословачка је надиграла домаћина Француску са 2:0, освојивши бронзану медаљу. 

Током следећих неколико првенстава, Чехословачка је пролазила кроз турбулентан период. Нису се квалификовали за турнире 1964. и 1968. године, али су се вратили на сцену 1972. године у Белгији. Опет су стигли до полуфинала, али су изгубили од Западне Немачке са 3:0, а потом су у утакмици за треће место, поражени су од Белгије са 2:1.

Највећи успех у историји чехословачког фудбала на Европским првенствима догодио се 1976. године у Југославији. Чехословачка је освојила титулу европског шампиона, што је до данас остао њихов највећи успех. У полуфиналу су победили Холандију са 3:1 након продужетака, док су у финалу играли против моћне Западне Немачке.

Меч је завршен нерешеним резултатом 2:2, а Чехословачка је славила након драматичног извођења пенала, победивши 5:3. Ово финале остаје упамћено по чувеном пеналу Антонина Паненке, који је на до тада невиђен начин извео једанаестерац.

Паненкин иновативни ударац не само да је донео титулу првака Европе Чехословачкој, већ је и ушао у историју као један од најславнијих момената у фудбалу.

Антоњин Паненка је касније говорио о револуцинарном пеналу.

“Желео сам да учиним нешто незаборавно, нешто што би показало да се фудбал не игра само снагом већ и интелигенцијом и креативношћу. Сматрао сам да би лоб ударцем могао да преварим голмана, јер је он очекивао снажан шут. Био сам свестан ризика, али сам веровао у своју технику”, навео је Паненка.

Чехословачка је наставила са добрим резултатима на Европском првенству 1980. године у Италији, где су освојили треће место. У групној фази су се такмичили са Западном Немачком, Холандијом и Грчком. У утакмици за треће место су након пенала победили Италију резултатом 9:8, након што је регуларни део меча завршен резултатом 1:1.

Након овог периода, Чехословачка је доживела пад у резултатима, а недуго потом држава се поделила на Чешку и Словачку.

Словачка под тим именом нема богату историју учешћа на Европским првенствима

Историја учешћа Словачке на Европским првенствима у фудбалу релативно је кратка и почиње тек након распада Чехословачке 1993. године.

Након осамостаљења, Словачка је почела свој пут ка европским првенствима, али првих неколико покушаја се завршило у квалификацијама. Није се пласирала за турнире 1996, 2000, 2004, 2008. и 2012. године.

Први и једини значајан успех дошао је тек 2016. године, када се репрезентација коначно квалификовала за Европско првенство одржано у Француској.

У групној фази, Словачка је била у групи Б са Енглеском, Русијом и Велсом. Ово је био историјски тренутак за словачки фудбал јер је репрезентација успела да освоји четири бода.

Након пораза од Велса резултатом 2:1, Словаци су победили Русију са 2:1 и изборили нерешен резултат са Енглеском (0:0). Са овим резултатима, Словачка је прошла у осмину финала као једна од најбољих трећепласираних екипа. Међутим, њихов пут је завршен поразом од Немачке резултатом 3:0.

Франческо Калцона пронашао начин за функционисање репрезентације

Франческо Калцона, бивши фудбалер, италијански је тренер који постаје све препознатљивији у својој делатности, не зато што има мањак искуства, већ зато што му је први ангажман као главног тренера пружио Наполи.

Калцона је тренерску каријеру започео као помоћни тренер у Перуђи. После једногодишњег ангажмана у екипи наступио је период у којем се доста селио. Радио је у Алесандрији, Соренту, а потом је 2012. године постао сталан члан тренерских тимова у Серији А.

Три године је провео у Емполију, да би потом три провео у Наполију, па две у Каљарију. Он се поново враћа у Наполи 2021. године, а наредне постаје селектор Словачке.

У фебруару је постао и први тренер Наполија пошто је тим отпустио Валтера Мацарија.

Селекцију Словачке је са клупе водио 17 пута, а уписали су осам победа, пет ремија и четири пораза уз десет голова позитивне разлике.

Кључни играчи репрезентације Словачке

Најбољи фудбалер репрезентације у последњим годинама засигурно је био Марек Хамшик који је претходне године завршио каријеру. Словачка има неколико добрих играча, али их нема довољно за неки озбиљнији резултат, па би и треће место у групи био велики успех.

Екипу предводи капитен Милан Шкрињар, фудбалер ПСЖ-а. Један је од најпоузданијих штопера у Европи и са Давидом Ханком из Фејнорда стуб је одбране екипе.

Њима се придодаје и времешни, али искусни Мартин Дубравка, голман Тотенхема. Нажалост, као што је случај и са Србијом, Словачка не може да се похвали бековима који могу да направе разлику, па су на тим позицијама најслабији.

Станислав Лоботка, фудбалер Наполија, задужен је за организацију игре и повезивање одбране и напада. Иако у тиму најчешће игра дефанзивног везног, због мањка квалитетног играчког кадра, неретко је он тај који улази дубоко у противничку половину организујући напад.

Фудбалер који у овим намерама помаже Лоботки, колега је из Серије А и фудбалер Вероне Ондреј Дуда.

Лево крило, Лукаш Хараслин најопаснија је претња у нападу због своје брзине и контроле лопте. Фудбалер Спарте из Прага на пет мечева у квалификацијама уписао је три гола и асистенцију.

Проширени састав селекције Словачке:

Голмани: Мартин Дубравка (Њукасл), Марек Родак (Фулам), Хенрик Равас (Њу Ингланд), Доминик Такач (Спартак Трнава);

Одбрана: Петер Пекарик (Херта Берлин), Михал Томич (Славија Праг), Матуш Кмет (Тренчин), Норберт Ђембер (Салернитана), Денис Вавро (Копенхаген), Милан Шкрињар (Пари Сен Жермен), Адам Оберт (Каљари), Давид Ханцко (Фајенорд), Вернон де Марко (Хата), Себастијан Коша (Спартак Трнава);

Везни ред: Јакуб Кадак (Луцерн), Матуш Беро (Бохум), Јурај Куцка (Слован Братислава), Томаш Риго (Баник Острава), Патрик Хрошовски (Генк), Станислав Лоботка (Наполи), Ондреј Дуда (Верона), Доминик Холи (Јаблонец), Ласло Бенес (Хамбургер);

Напад: Давид Дуриш (Асколи), Томаш Суслов (Верона), Роберт Боженик (Боависта), Давид Стрелец (Слован Братислава), Роберт Полиевка (МФК Дукла Банска Бистрица), Љубомир Тупта (Слован Либерец), Лео Зауер (Фајенорд), Лукаш Хараслин (Спарта Праг).

*Коначни састав Словачке накнадно ће бити објављен.

Распоред утакмица репрезентације Словачке:
17. јун: Белгија – Словачка (18.00, Франкфурт)
21. јун: Словачка – Украјина (15.00, Диселдорф)
26. јун: Словачка – Румунија (18.00, Франкфурт)

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/sport/sr/rss.html

Admin

Read Previous

Нападнута данска премијерка у Копенхагену, ухапшен осумњичени мушкарац

Read Next

Bakterija koju svako od nas ima na površini kože na porođaju joj napravila pakao: Zbog greške odsekli su joj noge i ruke