Нуклеарна технологија у производњи хране – колико смо безбедни

Србија нема нуклеарни програм намењен производњи хране али се таква храна у Србију увози. Виши научни саветник Института “Винча, Маја Гајић Квашчев објашњава да се нуклеарна технологија најчешће користи за озрачивање семена како би се изабрало оно које најбоље може да одговори изазовима промењених климатских околности чиме се повећава продуктивност у узгоју одређених биљних култура.

“Такође, нуклеарне технологије помажу да се земљиште припреми за узгој биљака тако што се у земљишту неутралишу патогени. Праћењем абсорпције нутријената из земљишта и куда вода иде, омогућава се уштеда јер се наводњавање прилагођава узгоју одређене биљне врсте”, каже Гајић Квашчев.

Додаје да се нуклеарно и радијационо зрачење користе и у оцени безбедности и квалитета хране. Да је примена овог зрачења безбедна и да је пут од научних истраживања до комерцијалне примене дугачак.

Наш закон о безбедности хране који је усклађен са европским, храну третирану на овај начин не препознаје као небезбедну, али уколико у неком производу има зрачења које је штетно, наше лабораторије то могу да открију и таква роба би била враћена.

Гајић Квашчев каже да имамо и обучен кадар и опрему која може да открије небезбедну храну.

Указује и да је лако препознати храну за чију производњу и контролу безбедности је коришћена нуклеарна енергигија јер је то обележено на декларацији, иако често ситним словима.

Напомиње и то да је нуклеарна технологија дала добре резултате у препознавању фалсификованих прехрамбених производа. Наводи пример маслиновог уља у коме се лможе открити рецимо присуство уља које је већ коришћено.

Цело гостовање Маје Гајић Квашчев можете погледати у видеу на почетку текста.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/stories/sr/rss/9/politika.html

Admin

Read Previous

Pijte ovaj čudesni napitak svaki dan: Kilogrami će sami nestati, a telo biti čisto od otrova

Read Next

Хрватска – последњи плес Луке Модрића